Sada sam razvedena i u miru sa sobom, ali se sećam teška vremena kada je moj brak bio na ivici propasti. Iako su oboje moj bivši muž i ja znali da se nešto loše dešava, bilo je teško priznati da je kraj. Osećala sam se vezano za svoju ulogu supruge i nije bilo lako pustiti. Kada sam razgovarala sa prijateljicom koja je prošla kroz sličnu situaciju, pitala sam je kako da prepoznam znakove koji ukazuju da je veza gotova. Rekla mi je da to moraš da osetiš duboko u sebi, jer niko drugi ne može doneti tu odluku umesto tebe.
Nakon mnogo razmišljanja, shvatila sam da su postojali mali, ali značajni znaci koji su ukazivali da je naš brak već bio mrtav pre nego što smo to oboje priznali. U nastavku su neki od tih znakova koje sam smatrala normalnim, a koji su na kraju postali razlozi za razvod.
Prvo, povlačenje u vezi bliskosti bilo je očigledno. Kada je fizička bliskost nestala, to je bio jedan od najozbiljnijih signala da nešto nije u redu. Zajedničko vreme je takođe postalo manje važno. U početku sam primećivala njegov izostanak petkom uveče, ali kako je vreme prolazilo, postalo mi je svejedno. Navikla sam da budem sama, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Osećala sam se kao da živimo zajedno, ali kao cimeri, a ne kao par. Naše misli i planovi su se razdvojili, a delili smo samo adresu. Sitnice koje su ga ranije nervirale postale su izvor besa. Primetila sam da ga čak i način na koji perem sudove sve više izluđuje. To je postala simbolika dubljih problema unutar braka.
U takvim trenucima, osećala sam se potpuno sama. Kada je brak zdrav, osećaš se kao tim, ali kada nije, osećaš se usamljeno čak i kada ste u istoj prostoriji. To je najgori osećaj. Počela sam da maštam o drugačijem životu, jer su mi snovi donosili više radosti nego svakodnevica.
Takođe, postajalo je sve teže tražiti bliskost. Kada sam pokušala da zatražim više pažnje, često bi zvučalo kao da se žalim ili sam nezadovoljna. Nije primećivao ništa – ni promenu frizure, ni novo oblačenje, ni raspoloženje. Osećala sam se nevidljivo, kao da više ne postojim za njega, što je bilo bolno.
Beskrajne svađe su postale rutina. Stalno smo se sukobljavali oko istih stvari, iako smo znali da je kraj blizu, nismo znali kako da stanemo. Naš dom je postao bojno polje, mesto gde je vladala tišina, a svaka reč bila je borba. U tom ambijentu, udarci su često išli na slabe tačke, a ono što je nekada bilo poštovano postalo je oružje u svađama.
Na kraju, shvatila sam da smo oboje donosili odluke sami, bez razgovora. Počela sam da krijem stvari, a on je, sigurna sam, takođe. Kada dvoje ljudi prestanu da se oslanjaju jedno na drugo, to više nije brak.
Ova iskustva su mi pomogla da shvatim šta se desilo u mom braku, kao i da prepoznam znakove koji ukazuju na to da veza postaje toksična. Razvod je bio težak, ali sada, kada sam u miru sa sobom, shvatam da je to bio neophodan korak za oboje. Učenje iz prošlosti je ključno za izgradnju zdravih odnosa u budućnosti.
