Dvadeset dve savezne američke države podnele su tužbu protiv države Njujork, osporavajući novi Zakon o superfondovima za klimatske promene. Ovaj zakon predviđa da određeni veliki proizvođači energije uplate ukupno 75 milijardi dolara u fond koji bi trebalo da pokrije štetu izazvanu klimatskim promenama u periodu od 2000. do 2018. godine. Tužbu je pokrenula koalicija država predvođena državnim tužiocem Zapadne Virdžinije, JB Mekkaskiem, koji smatra da je zakon neustavan i da bi mogao dovesti do energetske krize u Americi.
U obrazloženju tužbe, naglašava se da zakon zahteva od velikih kompanija koje se bave fosilnim gorivima da uplate novac u fond u narednih 25 godina. Mekkaskie je izjavio da „ova tužba ima za cilj da osigura da se ovakve pogrešne politike, koje se nameću iz jedne države, ne prenose na celu naciju“. On je upozorio da bi, ako se Njujorku dozvoli da nastavi sa primenom ovog zakona, bilo samo pitanje vremena kada će i druge države slediti taj primer, što bi moglo devastirati električnu mrežu SAD.
U tužbi se takođe tvrdi da Njujork pokušava da primora proizvođače energije i potrošače iz drugih država da finansiraju određene infrastrukturne projekte, kao što je novi kanalizacioni sistem u Njujorku. Države koje su se pridružile tužbi, pored Zapadne Virdžinije, uključuju Alabamu, Arkanzas, Džordžiju, Ajdaho, Ajovu, Kanzas, Kentaki, Luizijanu, Misisipi, Misuri, Montanu, Nebrasku, Severnu Dakotu, Ohajo, Oklahomu, Južnu Karolinu, Južnu Dakotu, Tenesi i Teksas.
U tužbi se takođe ističe da Njujork želi da okrivi malu grupu proizvođača energije za globalne emisije stakleničkih gasova, koje potiču iz različitih izvora. Mekkaskie je naglasio da su ugalj, nafta i prirodni gas tokom tog perioda zapravo pomogli Njujorku da razvije svoju ekonomiju, omogućivši održavanje električne energije i industrijsku proizvodnju u državi.
Tužba se temelji na tvrdnji da je novi zakon diskriminatoran prema određenim proizvođačima energije i da predstavlja prekomernu regulaciju koja može imati dalekosežne posledice po ekonomiju i energetsku nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država. Mekkaskie je upozorio da bi ovakve prakse mogle omogućiti zemljama poput Kine, Indije i Rusije da preuzmu vođstvo u globalnoj energetici, dok bi Amerika gubila svoju nezavisnost.
Ova pravna bitka dolazi u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa sve većim pritiscima da preduzmu mere protiv klimatskih promena, ali i sa diverzitetom u pristupima pojedinih država. Dok neke države nastoje da implementiraju strože ekološke propise, druge, poput onih koje su podnele tužbu, brinu se o ekonomskim posledicama takvih zakona i njihovom uticaju na potrošače.
Zakon o superfondovima za klimatske promene u Njujorku izazvao je brojne debate među političarima i aktivistima, a ova tužba samo je jedan od znakova dubokih podela koje postoje u američkom društvu kada je reč o klimatskim politikama. Dok neki smatraju da su ovakvi zakoni neophodni za borbu protiv klimatskih promena i zaštitu životne sredine, drugi se protive takvim merama, smatrajući ih prekomernim i štetnim za privredu.
Ova situacija ukazuje na složenu dinamiku između državnih i saveznog nivoa vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na izazove koje su povezane sa sprovođenjem politika u vezi sa klimatskim promenama. Kako se tužba bude razvijala, njen ishod mogao bi imati značajne posledice ne samo za Njujork, već i za druge države koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
