Seoce Montšavin, smešteno u prelepim francuskim Alpima, predstavlja fascinantnu, ali i tragičnu priču. Sa samo 200 stanovnika, ovo mesto se ponosno reklamira kao skijaški raj. Međutim, Montšavin je postao poznat i kao „uklet“ zbog misteriozne bolesti koja se pojavila među njegovim stanovnicima. Od 1991. godine, kada je epidemija počela, do 2019. godine, 16 ljudi iz sela, što je gotovo deseti deo lokalne populacije, obolelo je od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), poznate i kao bolest motornog neurona.
ALS je degenerativna bolest koja dovodi do postepene paralize mišića, a na kraju i do nemogućnosti disanja. Istraživanja su pokazala da su stanovnici Montšavina bili 20 puta skloniji obolevanju od ove bolesti nego ljudi u drugim delovima Evrope. Dr. Valeri Fuko, koja je bila jedini lekar opšte prakse u selu, primetila je porast broja slučajeva. Prvi zabeleženi slučaj dogodio se 1991. godine, a do 2009. godine broj obolelih dostigao je pet. U početku su slučajevi delovali nepovezano, ali je dr. Fuko brzo shvatila da nešto nije u redu.
Nažalost, njeni pokušaji da dobiju pomoć od regionalnih zdravstvenih vlasti nisu naišli na razumevanje. Kako je broj obolelih nastavljao da raste, dr. Fuko je kontaktirala neurologe, uključujući dr. Emelin Lagranž. Njihovo istraživanje obuhvatilo je analizu vode, tla, pa čak i uzoraka veštačkog snega. U jednom trenutku, hipoteza o genetskim uzrocima bolesti je odbačena jer nijedna žrtva nije imala obolele pretke.
Godine su prolazile, a istraživački tim je naišao na proboj 2017. godine kada se pridružio američki neurolog dr. Piter Spenser. On je istraživao mogućnost da su toksične pečurke, posebno „lažne morele“, mogle biti uzrok bolesti. Mnogi oboleli su konzumirali ove pečurke, dok nijedna od zdravih osoba nije prijavila unos. U junu 2021. godine, objavljena je studija koja sugeriše da bi gljivični genotoksini mogli izazvati degeneraciju motornih neurona.
Stanovnici Montšavina, poput Mirejle Maršan, koja je 20 godina jela „lažne morele“, ostali su skeptični. Mirejla tvrdi da ne veruje da su pečurke uzrok bolesti, dok su neki, kao što je Edmond Klement-Gi, koji se ubio nakon dijagnoze MND, verovali da su pečurke imale značajnu ulogu u širenju epidemije.
Jedini preživeli iz ove epidemije je Britanac Stiv Ajzak, koji je 2009. godine dobio prognozu da će živeti još samo dve godine. Međutim, Stiv, koji je potpuno paralizovan i komunicira očima, uspeo je da preživi mnogo duže, poput slavnog naučnika Stivena Hokinga. Kada su ga pitali o mogućem uzroku bolesti, Stiv je iznenadio odgovorom da nikada nije jeo lažne morele i da nije siguran zašto je toliko ljudi obolelo.
Misterija Montšavina ostaje nerazjašnjena, a fama o prokletom selu se nastavlja. Stanovnici i stručnjaci i dalje tragaju za odgovorima na pitanje šta izaziva ovu strašnu bolest. U međuvremenu, Montšavin ostaje mesto koje privlači pažnju ne samo skijaša, već i onih koji su radoznali da saznaju više o ovoj intrigantnoj, ali tragičnoj priči.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti kako se u malim zajednicama često javljaju velike misterije koje ostavljaju dubok trag na lokalnu populaciju. Montšavin je postao simbol ne samo za prirodne lepote Alpa, već i za ljudsku borbu protiv nepoznatog. Dok se život u selu nastavlja, pitanje ostaje: šta se zapravo dešava u ovom ukletom mestu?
