Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira značajno smanjenje budžeta Stejt departmenta, što bi moglo imati dalekosežne posledice po međunarodnu pomoć i finansiranje ključnih organizacija kao što su NATO i UN. Ovaj plan, prema internom memorandumu koji je procurio u javnost, predviđa smanjenje ukupnog budžeta za Stejt department i organizaciju USAID na 28,4 milijarde dolara. To predstavlja smanjenje od gotovo 48% u odnosu na sredstva koja je Kongres predvideo za ovu fiskalnu godinu.
Takvo drastično smanjenje budžeta bi značilo ozbiljna rezanja u sektorima koji se bave humanitarnom pomoći i globalnim zdravljem. Prema informacijama iz memoranduma, sredstva za humanitarnu pomoć bi bila smanjena za 54%, dok bi se sredstva za globalne zdravstvene organizacije smanjila za 55%. Ove promene izazivaju zabrinutost među mnogim stručnjacima i analitičarima, koji smatraju da bi smanjenje američke međunarodne pomoći moglo destabilizovati regiona i dovesti do povećanja humanitarnih kriza.
Smanjenje budžeta Stejt departmenta može imati ozbiljne posledice po američku spoljnu politiku. Istorijski gledano, Sjedinjene Američke Države su bile jedan od vodećih donatora u globalnim humanitarnim naporima. Ovaj potez bi mogao da oslabi američki uticaj u međunarodnim organizacijama i dovede do smanjenja američke moći u rešavanju globalnih problema. Takođe, smanjenje finansiranja za NATO može oslabiti vojnu koheziju unutar ovog vojnog saveza, što bi moglo izazvati zabrinutost među američkim saveznicima u Evropi.
S obzirom na to da su mnogi od ovih programa ključni za stabilnost i bezbednost u brojnim zemljama, smanjenje finansiranja može dovesti do povećanja terorizma, migracija i drugih oblika nestabilnosti. Mnogi analitičari upozoravaju da bi se posledice ovakvih odluka mogle osetiti na globalnom nivou, jer bi zemlje koje se oslanjaju na američku pomoć mogle biti primorane da se okrenu drugim izvorima podrške, što bi moglo promeniti geopolitičku ravnotežu.
Pored toga, postoji zabrinutost da bi smanjenje budžeta moglo uticati i na unutrašnje programe koji se bave pitanjima poput borbe protiv HIV/AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Mnoge od ovih bolesti su u porastu u različitim delovima sveta, a smanjenje podrške može dovesti do pogoršanja zdravstvenih uslova u zemljama koje su najteže pogođene.
U svetlu ovih informacija, mnogi su se zapitali šta bi ovakve promene značile za američke odnose sa zemljama u razvoju i kako bi to moglo uticati na globalne napore u borbi protiv siromaštva i bolesti. Kritičari ove odluke ističu da bi smanjenje sredstava moglo da dovede do povećanja siromaštva u zemljama koje su već pogođene ekonomskim krizama, a to bi moglo uzrokovati dodatne probleme u budućnosti.
Važno je napomenuti da ovakvi potezi često izazivaju protivljenje u Kongresu, posebno među demokratama, koji se protive drastičnom smanjenju međunarodne pomoći. U mnogim slučajevima, ovakvi budžetski zahtevi se suočavaju sa velikim otporom, a konačna odluka o budžetu zavisi od pregovora između različitih političkih strana.
U zaključku, smanjenje budžeta Stejt departmenta koje predlaže administracija Donalda Trampa može imati dugoročne posledice po međunarodnu pomoć, globalno zdravlje i stabilnost u brojnim zemljama. Ove promene izazivaju zabrinutost među analitičarima i donosiocima odluka, koji se plaše da bi smanjenje američkog uticaja moglo dovesti do ozbiljnih problema na globalnom nivou. U vremenu kada su međunarodni izazovi složeniji nego ikada, važno je da Sjedinjene Američke Države nastave da igraju aktivnu ulogu u rešavanju globalnih pitanja.
