Nova kriminalistička mini-serija „Adolescencija“ (Adolescence) dostupna je na Netflix-u od četvrtka i trenutno dobija izuzetne kritike, sa mnogim recenzentima koji je nazivaju „najbližom savršenstvu u poslednjih nekoliko decenija“. Režiju serije potpisuje Filip Barantini, a glavne uloge tumače Oven Kuper, Stiven Grejam, Kristin Tremarko, Ešli Volters i Erin Doerti. Radnja serije fokusira se na porodicu čiji trinaestogodišnji sin, Džejmi Miler, biva optužen za ubistvo svoje školske drugarice, što prisiljava njegove roditelje da se suoče sa najgorim scenarijom u njihovim životima.
Serija se sastoji od samo četiri epizode, ali je već stekla veliki broj obožavalaca zahvaljujući izvanrednoj glumi, snažnom scenariju i načinu na koji obrađuje veoma kontroverznu temu. Kritičari iz „The Guardian“-a ističu da serija postavlja „razorna pitanja koja će dugo odjekivati u vama“. Variety je opisuje kao „potresnu, sirovu i izvanredno odglumljenu“, dok The Hollywood Reporter posebno hvali Stivena Grejema, navodeći da „nikada nije bio bolji“. New York Times ocenjuje performanse kao „izvanredne, sa dubokim emocijama i neverovatnim realizmom“.
Jedan od ključnih elemenata koji izdvaja „Adolescenciju“ od drugih serija jeste njen stil snimanja u jednom kadru, bez rezova. Rolling Stone piše da ovaj pristup „ne ostavlja prostora za bekstvo od sirovih i teških emocija svake scene“, dok The Hollywood Reporter kameru naziva „odvažnom“. Ova tehnika dodatno pojačava intenzitet naracije i omogućava gledaocima da se još dublje povežu sa likovima i situacijom u kojoj se nalaze.
Pored toga, serija se bavi i kritikama toksične muškosti u eri društvenih mreža, naročito kroz prizmu tinejdžerskog iskustva. Kritičarka Lusi Mengan iz Guardiana piše da serija istražuje šta učimo dečake i kako očekujemo da se snađu u svetu koji im postavlja nemoguće zahteve, dok ih istovremeno tera da se sami nose sa svojim emocijama. Variety dodaje da „Adolescencija“ prikazuje kako smo sami sebe izneverili i kako ćemo nastaviti da izneveravamo generacije koje dolaze.
Međutim, New York Times upozorava da priča može biti emocionalno iscrpljujuća za neke gledaoce. Kritičari ističu da serija izaziva osećanja slična onima koje proživljavaju njeni likovi: preopterećenost, konfuziju i sve veću potrebu da svima kažu da na trenutak zaćute. Ovo može biti izazov za gledaoce koji se ne osećaju spremnim da se suoče sa takvim intenzitetom.
Uprkos tome, opšti utisak je da je „Adolescencija“ obavezna za gledanje. Rolling Stone je naziva „ranim kandidatom za najbolju seriju godine“, dok je The Guardian opisuje kao „najbližu TV savršenstvu u poslednjih nekoliko decenija“ i „duboko emotivnim i uznemirujućim iskustvom“. Ova serija ne samo da pruža uzbudljivu priču, već i postavlja važna pitanja o društvenim normama i očekivanjima koja se postavljaju pred mlade ljude u savremenom svetu.
„Adolescencija“ se može smatrati značajnim doprinosom savremenoj televizijskoj produkciji, kao i važnim alatom za diskusiju o pitanjima koja se tiču mladih i njihovog emocionalnog zdravlja. Uz sve pohvale kritičara, ostaje da se vidi kako će publika reagovati na ovu hrabru i emotivnu seriju, koja se bavi temama koje su često zanemarene u popularnoj kulturi.
