Velike korporacije će od naredne godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI), i to na puno radno vreme. Ovu informaciju je saopštio Džejson Klinton, visoko pozicionirani menadžer u tehnološkoj kompaniji Antropik. Ova nova faza u razvoju veštačke inteligencije može značajno da promeni način na koji funkcionišu organizacije.
Agenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji obično su programirani da se fokusiraju na specifične zadatke. U oblasti bezbednosti, na primer, autonomni AI agenti reaguju na „fišing“ upozorenja i druge indikatore pretnji. Međutim, uvođenjem virtuelnih zaposlenih, automatizacija će dobiti novu dimenziju. Ovi virtuelni radnici će imati svoja „sećanja“, uloge u kompaniji, a čak će posedovati i sopstvene korporativne naloge i lozinke, što otvara nova pitanja o bezbednosti i kontroli.
Klinton naglašava da je pojava virtuelnih zaposlenih sledeći korak u razvoju veštačke inteligencije. Ipak, ističe da ova inovacija može doneti nove bezbednosne izazove, jer bi AI zaposleni mogli da izmaknu kontroli i prodru u interne sisteme kompanije. Ove brige o bezbednosti su važne, s obzirom na to da se tehnologija brzo razvija i da se mogu pojaviti nove ranjivosti.
Antropik je američka startap kompanija koja je osnovana 2021. godine i koja se fokusira na razvoj veštačke inteligencije. Njihov glavni proizvod je jezički model pod nazivom Klod, koji se takmiči sa poznatim alatima poput Čet Dži-Pi-Ti iz Open AI i Džeminaj iz Gugla. Najnoviji model Antropika, Klod 3.7 Sonet, predstavljen je 24. februara i nudi korisnicima mogućnost izbora između brzih odgovora i sporijeg, promišljenijeg pristupa.
Ova vrsta tehnologije može potencijalno transformisati radne procese u različitim industrijama. Virtuelni zaposleni mogu preuzeti zadatke koji su dosad bili u nadležnosti ljudi, kao što su administrativni poslovi, analiza podataka ili čak interakcija sa klijentima. Na taj način će kompanije moći da smanje troškove i povećaju efikasnost, ali je važno napomenuti da bi ovo moglo uticati na zapošljavanje u tradicionalnom smislu.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će se radna mesta prilagoditi ovoj novoj realnosti. Mnogi stručnjaci smatraju da će virtuelni zaposleni postati deo svakodnevnog poslovanja, ali da će biti potrebno obučiti ljude da rade u tandemu sa ovim tehnologijama. Takođe, biće potrebno razviti nove strategije za upravljanje potencijalnim pretnjama koje dolaze od AI zaposlenih, kako bi se osigurala bezbednost i integritet informacija unutar kompanija.
U svetu u kojem se veštačka inteligencija brzo razvija, važno je pratiti promene i prilagođavati se novim tehnologijama. Kompanije će morati da reše i etička pitanja koja se javljaju s uvođenjem virtuelnih zaposlenih, uključujući pitanja privatnosti, odgovornosti i transparentnosti. Kako se tehnologija razvija, tako će i pravne regulative morati da se prilagode novim okolnostima.
U zaključku, pojava virtuelnih zaposlenih predstavlja značajan korak napred u razvoju veštačke inteligencije. Dok donosi potencijalne koristi u smislu efikasnosti i smanjenja troškova, takođe postavlja izazove u pogledu bezbednosti i etike. Kompanije će morati da budu proaktivne u prilagođavanju ovim promenama kako bi iskoristile prednosti koje nova tehnologija nudi, a istovremeno osigurale zaštitu svojih podataka i sistema.
