Ambasada Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini je ocenila da je prvostepena presuda vanustavnog Suda Bosne i Hercegovine, koja se odnosi na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, nelegitimna i vanpravna. U saopštenju iz Ambasade se ističe da je zbirka „dokaza“ predstavljena u tom slučaju samo banalno ponavljanje pseudopravnih teza koje koriste takozvani legitimisti kako bi opravdali postojanje Kristijana Šmita kao „visokog predstavnika“.
Ruska Ambasada je izrazila zabrinutost zbog toga što je vanustavni Sud BiH dozvolio da bude uvučen u anglosaksonske provokacije, koje imaju za cilj da posvađaju narode u BiH i nastave politiku „zavadi pa vladaj“. Iz Ambasade su poručili da će, ukoliko se ponovo pojave sukobi i ratovi, odgovornost za to snositi isključivo zapadni provokatori.
U saopštenju se podseća na ključne tačke političke specijalne operacije postavljanja stranih državljanina u Sarajevu, uključujući ostavku Valentina Incka, što je, prema ruskoj Ambasadi, bez presedana u dejtonskoj praksi, jer je Incko istovremeno bio i visoki predstavnik i nije bio.
Pored toga, Ambasada je ukazala na neprimereno „glasanje“ u Upravnom odboru, uz ignorisanje mišljenja Rusije kao jednog od garanata Dejtonskog sporazuma. Iz Ambasade su naglasili da je to u suštini zanemarivanje Saveta bezbednosti UN. Prema njihovim rečima, Upravni odbor samo kandiduje visokog predstavnika, dok Savet bezbednosti UN daje saglasnost, što nije bio slučaj sa Šmitom.
Ambasada Rusije je podsetila da su svi prethodni visoki predstavnici dobili saglasnost Saveta bezbednosti UN u obliku rezolucije. Samo je Kristijan Švarc-Šiling dobio saglasnost u obliku pisma tadašnjeg predsednika Saveta bezbednosti, a navedeno pismo, prema njihovim rečima, samo potvrđuje da nije bilo saglasnosti Saveta bezbednosti na imenovanje Šmita.
Sa vetom Rusije i Kine, Ambasada je naglasila da je očigledna činjenica da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik, već da je „nelegitimni visoki predstavnik“ ili, kako su to nazvali, samozvanac. Ova situacija je dodatno osnažena time što su, prema stavu Rusije, nepostojanje saglasnosti UN i ignorišući glas jedne od zemalja garantavajućih Dejtonski sporazum, stvorili pravni vakuum.
Ambasada Ruske Federacije je posebno istakla da se njihov principijelni stav ne menja bez obzira na to o kojoj osobi se radi. „Sličnu izjavu bismo dali da je bilo koja osoba – Bošnjak, Srbin ili Hrvat – osuđena po ovom osnovu od Suda BiH“, navodi se u saopštenju.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između različitih etničkih grupa u Bosni i Hercegovini na visokom nivou, a politička situacija je dodatno komplikovana prisustvom stranih predstavnika i njihovim uticajem na unutrašnje poslove zemlje. Ruska Federacija, kao jedan od garantora Dejtonskog sporazuma, nastavlja da se protivi bilo kakvim pokušajima da se naruši stabilnost u regionu i poziva na dijalog između svih strana.
Iz Ambasade su ukazali na to da je neophodno da se poštuju međunarodni standardi i da svaki postupak koji se preduzima mora biti legitiman i u skladu sa međunarodnim pravom. U tom smislu, naglašavaju potrebu za transparentnošću i poštovanjem procedura prilikom imenovanja visokog predstavnika i drugih ključnih funkcija unutar državnih struktura.
U zaključku, Ambasada Rusije je poručila da će nastaviti da prate razvoj situacije u Bosni i Hercegovini i da ostaju otvoreni za dijalog, ali istovremeno zahtevaju poštovanje međunarodnih normi i prava svih naroda u BiH.
