Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je uvođenje „uzvratnih carina“ koje će stupiti na snagu u ponoć po lokalnom vremenu. Ove carine uključuju visoke takse od 25% na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje, a posebno će pogoditi uvoz iz Srbije, koji će biti opterećen carinom od čak 37%. Ova odluka izazvala je zabrinutost među srpskim proizvođačima i ekonomistima koji se plaše da će to negativno uticati na srpsku ekonomiju.
Srbija je, inače, jedan od važnijih izvoznika IKT usluga u SAD, a ukupna vrednost izvoza usluga iznosi oko 1,7 milijardi evra u 2024. godini. Pored IKT usluga, Srbija izveze i proizvode iz namenske industrije, čelika i automobila, pri čemu se očekuje da će proizvodnja automobila u Kragujevcu, posebno modela „Fijat Grande Panda“ i „Sitroen e-C3“, značajno rasti.
Trampova odluka o carinama nije pogodila samo Srbiju. Uvoz iz Bosne i Hercegovine biće opterećen carinom od 35%, dok će uvoz iz Severne Makedonije imati carinu od 33%. Crna Gora i Albanija će se suočiti sa carinama od 10%. Ove mere predstavljaju deo šireg plana SAD da zaštite svoju domaću industriju od stranih konkurenata.
Pored carina, vrednost američkog dolara pala je na najniži nivo u poslednjih šest meseci. Prema informacijama sa tržišta, dolarski indeks (DXY) iznosio je 102,35, dok je evro porastao na 1,1 dolar, što je njegova najviša vrednost od oktobra 2024. godine. Britanska funta je takođe zabeležila rast i sada se prodaje za 1,3 dolara, što predstavlja njen najviši nivo u poslednjih šest meseci.
Ekonomista Veljko Mijušković upozorava da su carine samo jedan od faktora koji mogu negativno uticati na srpsku ekonomiju. On ističe da, iako Srbija nije član Evropske unije, ima značajne trgovinske odnose sa EU, što može dovesti do indirektnih posledica po srpske proizvođače. Moguće je da će smanjenje potražnje za čelikom i aluminijumom u EU negativno uticati na srpski izvoz, dok bi poremećaji u lancima snabdevanja mogli dodatno povećati cene uvezenih proizvoda.
Na Trampovom grafiku, koji je prikazan tokom konferencije za novinare, navedene su carine koje će SAD uvesti i na druge zemlje. Evropska unija će biti opterećena carinama od 20%, Velika Britanija od 10%, dok su carine prema Vijetnamu postavljene na 46%. Japan će imati carinu od 24%, Indija 26%, Južna Koreja 25%, a Tajland 36%. Izrael će biti opterećen carinom od 17%, dok će Švajcarska imati 31%, a Južna Afrika 30%.
Tramp je ovaj dan nazvao „Danom oslobođenja“, ističući da će 2. april 2025. zauvek ostati zapamćen kao dan kada se američka industrija ponovo rodila. On je naglasio da je vreme da se stane na kraj ekonomskoj predaji i da se zaštite američki radnici i industrija. „Decenijama su našu zemlju pljačkali, silovali i od nje krali bliske i daleke zemlje“, rekao je Tramp, dodajući da SAD mora da brine o svojim ljudima kao prioritetu.
Ove mere će imati dalekosežne posledice, ne samo za SAD, već i za zemlje koje zavise od izvoza u američko tržište, kao što je Srbija. Mnogi analitičari smatraju da bi ovo moglo dovesti do preispitivanja trgovinskih odnosa i dodatnih tenzija na globalnom tržištu. U svetlu ovih promena, srpski proizvođači će morati da se prilagode novim uslovima poslovanja kako bi zadržali konkurentnost na međunarodnom tržištu.
