NJUJORK – Sposobnost da se neko savršeno seti nečega ili potpuno nešto zaboravi još uvek ostaje u domenu fantazije. Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa ciljem da ojačaju ili oslabe pamćenje. Ova istraživanja su od velikog značaja, jer se sećanja stvaraju kada iskustvo aktivira neurone u mozgu. Što je osoba više izložena određenom iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali se iste te veze mogu oslabiti tokom vremena, što vodi do zaboravljanja, kako prenosi „Science news“.
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest i njegov tim su otkrili da bi primena električnog udara na mozak mogla pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. On je izjavio: „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam.“ Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, strukturi mozga koja je ključna za pamćenje, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Dok su volonteri radili test memorije zasnovan na slikama, istraživači su dokumentovali obrasce aktivacije neurona povezanih sa viđenjem određenih slika.
Nakon toga, tim je primenio male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja. Rezultati su pokazali da su sećanja tih učesnika na slike uparene sa malim trzajima poboljšala za 35 do 40 odsto. Hampson je istakao da bi u budućnosti moždani implanti mogli da isporuče slične male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga.
Osim istraživanja o jačanju pamćenja, drugi naučnici ispituju mogućnost da pomognu ljudima da zaborave određena sećanja. Naime, iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima, a mnogi istraživači veruju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na određeno iskustvo. Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca poznatih kao morski zečevi. U ovom istraživanju, dva senzorna neurona su bila povezana sa istim motornim neuronom, koji kontroliše kretanje mišića.
Svaka veza je bila moderirana različitim oblikom molekula zvanih PKM. Stimulacijom ovih ćelija u laboratorijama i inhibicijom jednog tipa PKM molekula, tim je mogao selektivno blokirati vezu bez uticaja na drugu. Šaher je naveo da bi njihovi nalazi mogli značiti da je moguće izbrisati neka sećanja, dok bi druga ostala netaknuta. On predviđa da bi jednog dana nove terapije mogle nagovoriti ljudske neurone da se oslobode neželjenih sećanja, što bi imalo značajnu primenu u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja.
U intervjuu, Šaher je rekao da bi takve terapije mogle pomoći ljudima koji pate od trauma, gde traumatska sećanja mogu izazvati povezivanje neutralnog iskustva sa opasnim situacijama. Ipak, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, Andre Fenton, ističe da je etika manipulisanja sećanjima izuzetno komplikovana. „Naša proživljena iskustva i sećanja na njih čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može na neki način dovesti do toga da osoba postane druga osoba, i zbog toga moramo biti izuzetno pažljivi“, rekao je Fenton.
Ova istraživanja predstavljaju značajan korak napred u razumevanju ljudskog pamćenja i pružaju nadu za razvoj novih terapija koje bi mogle poboljšati kvalitet života mnogih ljudi. Dok se istraživanja nastavljaju, ostaje da se vidi kako će se ove ideje razvijati i kakve će etičke dileme doneti u budućnosti.
