VAŠINGTON — Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je u utorak da će udvostručiti planirane tarife na čelik i aluminijum iz Kanade, sa 25 na 50 procenata. Ova odluka je usledila nakon što je pokrajinska vlada Ontarija odlučila da poveća cene električne energije koje se prodaju Americi. Ipak, Tramp je kasnije izjavio da će „verovatno“ smanjiti te tarife, što je izazvalo dodatnu konfuziju u trgovinskim odnosima između SAD i Kanade.
Tramp je prvobitno najavio da će povećane carine stupiti na snagu 12. marta, ali je nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, suspendovao odluku o povećanju cena električne energije, Tramp rekao da će možda smanjiti carine. Njegov trgovinski savetnik Piter Navaro je takođe potvrdio da povećanje carina na kanadski čelik i aluminijum neće stupiti na snagu u sredu.
Ova situacija je počela da se razvija kada je Tramp odlučio da uvede carine na proizvode iz Kanade, što je izazvalo ekonomski rat sa ovom zemljom, koja je dosad bila blizak saveznik SAD. Tramp je rekao da želi da izvrši pritisak na Kanadu da suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, posebno smrtonosnog fentanila.
U odgovoru na Trampove mere, kanadski premijer Džastin Trudo je uveo carine na američke proizvode. Dag Ford je najavio da će od ponedeljka povećati cene struje koje Ontarijo isporučuje u tri američke države: Mičigen, Minesotu i Njujork, za 25 procenata. „Neću oklijevati da povećam tu cijenu“, rekao je Ford, dodajući da ne želi da eskalira situaciju, ali da je Tramp jedini odgovoran za trgovinski rat.
Tramp je na društvenim mrežama odgovorio da će proglasiti nacionalno vanredno stanje u vezi sa električnom energijom u pogođenom području. On je takođe upozorio da će značajno povećati carine na automobile iz Kanade, što bi moglo trajno zatvoriti kanadske fabrike automobila. „Ti automobili mogu lako da se proizvode u SAD“, poručio je Tramp, ističući da bi Kanada mogla postati 51. američka država, čime bi sve tarife nestale.
Nakon što je Ford najavio privremeno obustavljanje povećanja cena struje i razgovor sa američkim sekretarom za ekonomiju Hauardom Latnikom, Tramp je ponovo naglasio da bi mogao smanjiti tarife.
Reakcije na Trampove mere otkrile su sumnje na tržištu, a vrednost berzanskih indeksa u SAD naglo je pala nakon njegovih izjava. Ekonomista na Harvardu, Leri Samers, procenio je da postoji 50 procenata šanse za recesiju, ističući da su neizvesnosti i strahovi u vezi sa tarifama doveli do smanjenja potražnje i rasta cena.
Investiciona banka Goldman Sachs revidirala je prognozu rasta za 2023. godinu sa 2,2 na 1,7 procenata, dok je povećala verovatnoću recesije na 20 procenata, uz naglasak da Bijela kuća može povući izmene politike ukoliko se rizici povećaju.
Tramp je takođe planirao obraćanje trgovinskom udruženju izvršnih direktora, gde je tokom predizborne kampanje obećao smanjenje korporativnih poreza za domaće proizvođače. Pokušao je da uveri javnost da će carine dovesti do „tranzicije“ u ekonomiji, ali je njegova izjava o mogućoj recesiji izazvala dodatne brige na tržištu.
„Mrzim da prognoziram takve stvari. Postoji period tranzicije jer radimo nešto veoma veliko. Vraćamo bogatstvo u Ameriku. Uvek postoje periodi – potrebno je malo vremena“, rekao je Tramp, iako njegovo obećanje nije umirilo tržišta koja su zabeležila pad.
Bijela kuća je posle zatvaranja tržišta naglasila da tarife podstiču kompanije poput Honde, Volskvagena i Volva da razmatraju nova ulaganja u američke fabrike, dodajući da su Trampove mere već dovele do obećanja otvaranja hiljada novih radnih mesta.
