Visoki američki zvaničnici su odbili da potpišu sporazum o mineralima sa Ukrajinom tokom nedavnih razgovora u Saudijskoj Arabiji, prema izvorima iz ukrajinskih medija. Ova odluka dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa razmatra kako da povrati američka sredstva koja su utrošena na sukob u Ukrajini. Predloženi sporazum je zamišljen kao osnova za stvaranje zajedničkog investicionog fonda koji bi se fokusirao na dugoročnu eksploataciju ukrajinskih ugljovodonika, retkih zemnih minerala i drugih ključnih resursa.
Pregovori u Džedi su bili treći pokušaj da se finalizuje sporazum, ali su američki zvaničnici odlučili da pauziraju potpisivanje kako bi dali prostor za moguće izmene trenutnog nacrta. U zajedničkom saopštenju nakon razgovora, potvrđeno je da su se SAD i Ukrajina složile da ubrzaju rad na sveobuhvatnom sporazumu za razvoj ključnih rudnih resursa Ukrajine. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da je Kijev spreman da potpiše sporazum „u bilo koje vreme i u bilo kom prikladnom formatu“.
Ovaj aranžman je prvobitno predložio Zelenski u okviru svog „plana pobede“ koji je predstavljen prošle godine, a čiji je cilj bio da podstakne kontinuiranu podršku SAD u borbi protiv Rusije nudeći privilegovan pristup ukrajinskim prirodnim resursima. Zagovornici ovog sporazuma tvrde da Ukrajina poseduje minerale vredne trilione dolara, dok skeptici smatraju da su ove procene preuveličane, oslanjajući se na zastarele podatke o nalazištima i zanemarujući troškove eksploatacije i rusku kontrolu nad mnogim resursima.
Prvi pokušaj da se finalizuje sporazum dogodio se sredinom februara, kada je američki ministar finansija Skot Besent posetio Kijev. Tokom ove posete, Tramp je optužio Zelenskog da je prekršio dogovor i ponašao se „grubo“ prema njegovom izaslaniku. Revidirana verzija predloga sporazuma bila je planirana za potpisivanje tokom Zelenskove posete Vašingtonu 28. februara, ali je to obustavljeno nakon što je Zelenski javno kritikovao Trampov diplomatski pristup sukobu između Rusije i Ukrajine.
Posle nedavnih razgovora, SAD su nastavile sa isporukom oružja i razmenom obaveštajnih podataka sa Kijevom. U tom kontekstu, ukrajinska vlada je pristala na predloženi 30-dnevni prekid vatre sa Moskvom. Ruski predsednik Vladimir Putin je podržao ideju o primirju, uz uslov da Ukrajina ne iskoristi tu pauzu za pregrupisavanje svojih snaga.
S obzirom na kompleksnost situacije, postavlja se pitanje koliko će biti lako doći do konačnog sporazuma o mineralima. Pored diplomatskih izazova, postoji i pitanje ekonomske održivosti eksploatacije ukrajinskih resursa. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa infrastrukturom, sigurnosnim pitanjima i političkom stabilnošću, što može dodatno otežati realizaciju bilo kakvih investicija u ovaj sektor.
Međutim, ukoliko se sporazum postigne, mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za globalno tržište minerala. Sa sve većom potražnjom za retkim zemnim mineralima, koji su ključni za tehnologije poput električnih vozila i obnovljivih izvora energije, Ukrajina bi mogla postati značajan igrač na ovom tržištu.
U svakom slučaju, trenutni razvoj događaja ukazuje na to da će se pregovori o mineralima nastaviti, ali sa sve većim pritiskom na obe strane da postignu dogovor koji bi mogao doneti koristi i Ukrajini i Sjedinjenim Američkim Državama. Uz sve to, pitanje stabilnosti u regionu ostaje ključni faktor koji će oblikovati buduće odnose između Ukrajine i njenih međunarodnih partnera.
