Deficit američkog budžeta u januaru porastao je za 129 milijardi dolara, što je potvrdilo Ministarstvo finansija SAD. Ovaj podatak ukazuje na to da je manjak u američkoj federalnoj kasi za prva četiri meseca fiskalne 2025. godine, koja je počela 1. oktobra 2024. godine, dostigao rekordnih 840 milijardi dolara. To predstavlja povećanje kumulativnog deficita od 25 odsto u odnosu na prethodni period.
Povećanje budžetskog manjka pretežno je posledica rasta potrošnje u ključnim oblastima kao što su zdravstvo, socijalno osiguranje, transferi veteranima, kao i otplata kamata na dug. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o fiskalnoj održivosti SAD, posebno u svetlu trenutnog ekonomskog okruženja.
Planovi za prihode u ovoj fiskalnoj godini su malo izmenjeni u poređenju sa istim periodom prethodne godine, sa očekivanim prihodima od 1,6 biliona dolara. Ova revizija je rezultat činjenice da je prethodni plan za 2024. godinu bio „naduvan“ zbog odloženih plaćanja poreza iz 2023. godine, koja su bila povezana sa prirodnim katastrofama koje su pogodile zemlju.
Unatoč stalnom ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti, kontinuirano povećanje deficita naglašava ozbiljnost problema s kojim se suočava ministar finansija, Skot Besent. On se trudi da reši pitanje smanjenja rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 3,0 odsto, u poređenju sa 6,4 odsto u 2024. godini.
Ova situacija izaziva zabrinutost među ekonomistima i analitičarima koji se plaše da bi ovakav trend mogao dovesti do dugoročnih problema za američku ekonomiju. Iako su mnogi očekivali da će rast BDP-a omogućiti stabilizaciju budžetskog deficita, trenutni podaci ukazuju na suprotno.
Jedan od glavnih faktora koji doprinosi ovakvom razvoju događaja je i inflacija koja i dalje pritisne potrošače i vladu. Povećane cene osnovnih životnih namirnica i energenata, kao i rast kamatnih stopa, dodatno otežavaju situaciju, povećavajući troškove zaduživanja i smanjujući kupovnu moć građana.
U ovom kontekstu, stručnjaci sugerišu da bi vlada trebalo da razmotri strategije za smanjenje budžetskog manjka, uključujući mogućnost smanjenja javnih rashoda ili povećanja poreza. Međutim, takve mere mogu biti politički nepopularne i izazvati otpor među građanima, koji se suočavaju sa sve većim troškovima života.
Očigledno je da se američka ekonomija suočava sa izazovima koji zahtevaju hitne i efikasne odgovore. U vreme kada se mnoge zemlje bore sa sličnim problemima, SAD mora pronaći ravnotežu između podsticanja ekonomskog rasta i upravljanja fiskalnom stabilnošću.
U budućnosti, važno je da se prati razvoj situacije i reakcije vlade na ove izazove. Kako bi se osigurao održiv ekonomski rast, potrebno je uspostaviti jasne i efikasne politike koje će adresirati trenutne probleme i postaviti temelje za stabilniju ekonomsku budućnost.
Konačno, američka vlada mora biti spremna da se suoči sa izazovima koji dolaze sa povećanjem deficita, jer bi neadekvatne mere mogle dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica. Ova situacija zahteva pažljivo planiranje i proaktivne pristupe kako bi se osiguralo da američka ekonomija ostane konkurentna i otpornija na buduće krize.
