Vašington — Povjerenje američkih potrošača u februaru se pogoršalo najbržim tempom za tri i po godine, dok je naglo poraslo očekivanje da će doći do rasta inflacije, što je dodatni znak da Amerikanci sve više brinu zbog potencijalno negativnih posledica politike predsjednika Donalda Trampa po ekonomiju, prenosi agencija Rojters.
Konferencijiski odbor, koji sprovodi istraživanje o povjerenju potrošača, naveo je da su „u odgovorima u anketi dominirali komentari o aktuelnoj administraciji i njenim mjerama“. Prošle nedelje su objavljena istraživanja koja su pokazala i nagli pad raspoloženja potrošača i kompanija u februaru. Tarife na uvoz, koje je Tramp već uveo ili planira da uvede, izdvojene su kao glavno pitanje u gotovo svim anketama domaćinstava i kompanija.
Ekonomisti navode da masovno otpuštanje zaposlenih u federalnoj vladi takođe utiče na raspoloženje potrošača, što, kako ističu, može da ugrozi potrošnju – glavni pokretač ekonomije. „Amerikanci su sve veći pesimisti kada je reč o ekonomskim izgledima. Ni jedna federalna vlada nije pretila svojim radnicima masovnim otkazima i to počinje da veoma plaši potrošače. Ekonomija bi u prvom kvartalu ove godine mogla da stane kako potrošači budu ostajali kod kuće“, kaže Kristofer Rapki, glavni ekonomista u „FWDBONDS“.
Indeks povjerenja potrošača Konferencijskog odbora pao je za 7 poena, što je najveći pad od avgusta 2021. godine, na 98,3 ovog meseca. Ekonomisti su očekivali manji pad, samo na 102,5. Zbog trećeg mjesečnog pada zaredom, indeks je sada na najnižem nivou od juna prošle godine. „Naglo je poraslo pominjanje trgovine i tarifa, na nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima“, rekla je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru.
Raspoloženje među kompanijama i potrošačima naglo je poraslo posle Trampove pobjede na izborima 5. novembra, zbog nade da će biti manje propisa, više poreskih olakšica i da će pasti inflacija. Tramp je prvog meseca mandata uveo dodatne tarife od 10 procenata na kineski uvoz. Ovog meseca je povećao carine na uvezeni čelik i aluminijum za 25 procenata, dok je primena tarifa – takođe od 25 procenata – na proizvode iz Meksika i Kanada odložena do marta.
Očekuju se carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Istovremeno, Agencija za efikasnost vlade (DOGE) koju je formirao Tramp, a na čijem čelu je milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina od njih je bila na probnom radu, što znači da ih je bilo lakše otpustiti.
Iako ekonomisti još ne predviđaju recesiju, očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta i veću inflaciju. Ova nova situacija može dodatno uticati na potrošačke navike i stavove prema potrošnji, što bi moglo imati dugoročne posledice po američku ekonomiju. Potrošači, koji su tradicionalno bili ključni motor ekonomskog rasta, sada se suočavaju sa sve većim nesigurnostima koje proizlaze iz vladine politike i globalnih ekonomskih pritisaka.
Povećanje inflacije, zajedno sa strahovima od potencijalnog gubitka posla, može dovesti do smanjenja potrošnje, što bi moglo izazvati lančanu reakciju u celokupnoj ekonomiji. U tom smislu, ekonomisti naglašavaju važnost pažljivog praćenja trendova i prilagođavanja politika kako bi se osiguralo da potrošači ostanu optimistični i spremni da troše.
Prema izveštajima, promene u ekonomskim uslovima i politici Trampa mogu imati značajne posledice po tržište rada i širu ekonomsku sliku. Takođe, postoji zabrinutost da bi povećanje inflacije moglo dovesti do povećanja kamata, što bi dodatno otežalo život potrošačima i preduzećima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se prate buduće odluke političara i njihov uticaj na ekonomsku klimu, kao i mogućnosti za oporavak potrošnje u narednim mesecima. Potrošači će morati da se prilagode novim realnostima, dok ekonomisti nastavljaju da analiziraju kako se situacija razvija.
