U donjem delu spomenika, prikazanih u bronzi, nalaze se stvarne priče o ljudskoj patnji. U dnu stepenica gori večni plamen okružen nazivima nacističkih koncentracionih i logora za istrebljenje kao što su Aušvic, Sobibor, Belžec i Treblinka. Ovi nazivi su zastrašujući sinonimi za holokaust, ali spomenik koji je otkriven 27. januara 2022. godine nosi naziv „Spomen-obeležje sovjetskim civilima koji su pali kao žrtve nacističkog genocida“.
U tom trenutku, predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o genocidu nad sovjetskim narodom, ne pominjući holokaust, i naglašavao da su nacisti imali za cilj da zauzmu resurse i istrebe građane Sovjetskog Saveza. Treblinka-2, gde su nacisti ubili do 900.000 Jevreja, bila je spomenuta u kontekstu edukacije đaka, ali se nisu naglašavale etničke razlike među žrtvama.
Dan oslobođenja Aušvica, 27. januar, kasnije je proglašen Međunarodnim danom sećanja na holokaust. Međutim, u trenutnim diskusijama u Rusiji, holokaust se sve više izostavlja, dok se fokusira na stradanje sovjetskog naroda tokom Drugog svetskog rata, gde je poginulo više od 27 miliona ljudi. Ambasador Izraela u Moskvi, Simon Halperin, ističe da je važno zapamtiti da je holokaust bio sistemski genocid nad jevrejskim narodom, a ne samo deo šireg narativa o sovjetskim žrtvama.
Istoričar Konstantin Pahaljuk napominje da se narativ o Rusiji kao žrtvi pojačao, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, kao što je rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima, predstavljanje Rusije kao žrtve omogućava izbegavanje odgovornosti za prošle i sadašnje akcije.
U Sovjetskom Savezu nije bilo mnogo javnih diskusija o holokaustu, a situacija se počela menjati tek nakon pada komunizma. Zvaničnici su počeli da govore o ulozi Rusije u pobedi nad Hitlerom, dok su pre dvadeset godina, na 60. godišnjicu oslobođenja Aušvica, Putin i drugi lideri otvoreno govorili o holokaustu kao nacionalnoj tragediji za jevrejski narod.
Danas, odnosi Rusije sa Poljskom i zapadnim zemljama su zategnuti, a ruski zvaničnici nisu pozvani na 80. godišnjicu oslobođenja Aušvica. Odbijanje poziva se smatra uvredom za sećanje na oslobođenje i doprinos borbi protiv fašizma, kako je izjavio rabin Aleksandar Boroda.
Jevrejske grupe u Rusiji nastoje da podsećaju javnost na događaje iz prošlosti kako se ne bi ponovili. Ana Bokšickaja, izvršna direktorka Ruskog jevrejskog kongresa, naglašava da je važno edukovati ljude o holokaustu i njegovim posljedicama, naročito u svetlu rasta desnice i negiranja holokausta.
Sve ove promene u narativu i pristupu holokaustu u Rusiji ukazuju na složene političke i društvene dinamike koje oblikuju sećanje na prošlost i njen uticaj na savremene događaje.
