Arheolozi u Trentu, na severu Italije, otkrili su izvanrednu nekropolu iz gvozdenog doba koja datira više od 2.500 godina unazad. Ova monumentalna nekropola, koja se nalazi na predrimskom području, sadrži najmanje 200 grobnica, od kojih mnoge sadrže bogate ornamentalne pogrebne predmete. Otkriće je došlo tokom restauratorskih radova na jednoj istorijskoj zgradi, a veruje se da će pružiti ključne uvide u ranu istoriju ovog regiona.
Prema rečima Frančeske Gerozi, potpredsednice i savetnice za kulturu u Trentu, ovo otkriće predstavlja značajan doprinos razumevanju istorije ovog grada. „To je više od rimskog grada“, izjavila je Geroza, naglašavajući važnost očuvanja bogatih kulturnih korena regiona.
Ova nekropola, koju je otkrila gradska kancelarija za arheološko nasleđe, uključuje kremirane ostatke i razne pogrebne predmete, kao što su metalno oružje, nakit od stakla i ćilibara, kao i ukrasne predmete. Ovi artefakti ukazuju na visok društveni status i kulturne veze sa drugim grupama u Italiji. Neke grobnice čak sadrže vlakna od tkanine koja su korišćena za umotavanje pokojnika, što pruža dodatni uvid u rituale sahrane tog vremena.
Franko Marzatiko, nadzornik iskopine, istakao je da otkriće omogućava prepoznavanje elite društva koje je nekada naseljavalo područje Trenta. On je dodao da rituali sahrane i predmeti zakopani sa pokojnicima otkrivaju njihov status i moć, pružajući jedinstven pogled na drevne društvene hijerarhije.
Lokalitet je posebno značajan zbog prisustva visokih kamenih stubova, poznatih kao pogrebne stele, koji dostižu visinu do 2,4 metra. Ove stele su postavljene vertikalno kako bi označile glavne grobnice, a okružene su „gustom koncentracijom satelitskih grobnica“ koja se razvijala kroz vreme. Ovakva struktura svedoči o organizaciji i značaju ovih grobnica u društvu tog doba.
Zahvaljujući preistorijskim poplavama koje su pomogle očuvanju lokaliteta tako što su ga prekrivale sedimentom, nekropola je ostala netaknuta više od dva milenijuma. Ovo otkriće nudi neprocenjiv uvid u život i običaje ljudi iz gvozdenog doba, kao i u njihove kulturne interakcije.
Marzatiko je takođe naglasio da je gvozdeno doba period dubokih transformacija sa istorijsko-kulturne tačke gledišta širom Mediterana, uključujući alpski region i dalje. Tokom ovog perioda su procvetale velike civilizacije kao što su Etrurci, Feničani, Grci i Kelti, a Marzatiko je napomenuo da alpski narodi nisu bili izolovani, već su bili deo dinamičnih kulturnih i trgovinskih razmena.
Ovo otkriće predstavlja značajan korak u razumevanju istorije Trenta i njegovog okruženja, pružajući naučnicima i arheolozima priliku da istraže i analiziraju bogatu prošlost ovog regiona. Očekuje se da će dalja istraživanja na ovom lokalitetu doneti još više informacija o životu, običajima i društvenim strukturama ljudi koji su ovde živeli pre više od 2.500 godina.
U svetlu ovih otkrića, lokalne vlasti planiraju da unaprede arheološka istraživanja i očuvanje ovog značajnog nasleđa, kako bi ga učinili dostupnim široj javnosti i omogućili dublje razumevanje kulturne baštine Trenta. Ova otkrića ne samo da obogaćuju znanje o prošlosti, već i podstiču savremeno razumevanje identiteta i kulturnog nasleđa regiona.
