Astronomi su nedavno napravili značajno otkriće u našem Sunčevom sistemu, identifikujući 128 novih meseca koji kruže oko Saturna. Ovo otkriće podiže ukupan broj Saturnovih meseca na 274, čime Saturn postaje „kralj meseca“, sa dvostruko više prirodnih satelita nego sve ostale planete u našem sistemu zajedno.
Do sada je Jupiter, koji ima 95 meseca sa utvrđenim orbitama, bio na vrhu liste, ali tim istraživača, koristeći teleskop Kanada-Francuska-Havaji, prvo je identifikovao 62 meseca Saturna, a zatim je nastavio sa opservacijama tokom 2023. godine. Dr. Edvard Ešton, vođa istraživanja i postdoktorski student na Institutu za astronomiju i astrofiziku pri Akademiji Sinica na Tajvanu, izjavio je: „Ispostavilo se da ima još 128 meseca. Prema našim procenama, ne verujem da će Jupiter ikada uspeti da dostigne ovaj broj.“
Međunarodna astronomska unija je nedavno zvanično priznala nova nebeska tela, koja su za sada dobila oznake sa kombinacijama brojeva i slova. U skladu sa tradicijom imenovanja Saturnovih meseca, očekuje se da će nova nebeska tela dobiti imena inspirisana galskom, nordijskom i kanadsko-inuitskom mitologijom. Većina novootkrivenih meseca pripada takozvanoj nordijskoj grupi, a astronomi su već u potrazi za manje poznatim vikinškim božanstvima koja bi mogla dobiti imena ovih meseca.
Dr. Ešton je napomenuo da će možda morati da „popuste kriterijume“ pri odabiru imena, s obzirom na veliki broj novih otkrića. Sva novootkrivena nebeska tela su „nepravilni meseci“ – nepravilno oblikovani, sa prečnikom od samo nekoliko kilometara.
Ovo otkriće takođe postavlja pitanje šta se zapravo može smatrati mesecom. „Ne postoji precizna definicija šta tačno spada u mesec – a trebalo bi da postoji“, rekao je Ešton. On je dodao da su možda dostigli granicu trenutne tehnologije kada je reč o otkrivanju novih meseca oko Saturna, Urana i Neptuna.
Detaljnije proučavanje ovih malih meseca može pružiti uvid u haotičnu fazu ranog Sunčevog sistema, kada su planete menjale orbite, a sudari bili česti. Novootkriveni meseci grupisani su u klastere, što sugeriše da su mnogi od njih ostaci većih tela koja su se raspala usled sudara u poslednjih stotinak miliona godina. Svi meseci imaju velike, eliptične orbite koje se razlikuju od orbita bližih Saturnovih meseca.
Profesor Bret Gladman, astronom sa Univerziteta Britanske Kolumbije, istakao je: „Najverovatnije su svi oni fragmenti manjih tela koja su se raspala usled snažnih sudara – bilo sa drugim Saturnovim mesecima, bilo sa kometama koje su prolazile.“
Razumevanje dinamike Saturnovih brojnih meseca moglo bi pomoći u rešavanju misterije porekla njegovih prstenova, za koje neki naučnici smatraju da su ostaci meseca koji je Saturnova gravitacija razložila. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše znanje o Saturnu, već i o celokupnoj dinamici Sunčevog sistema, otvarajući nove pravce za istraživanja i razumevanje složenih interakcija među nebeskim telima.
Astronomi nastavljaju da istražuju ovaj fascinantan svet, sa nadom da će nova otkrića doneti dodatne uvide u istoriju i evoluciju našeg Sunčevog sistema. Sa svakim novim mesecom koji se otkrije, granice našeg znanja se pomeraju, a svet astronomije postaje sve uzbudljiviji.
