Francuski premijer Fransoa Bajru danas je iskoristio posebna izvršna ovlašćenja da progura budžet vlade za 2025. u parlamentu bez glasanja. Ova odluka izazvala je oštre reakcije opozicije, a posebno partije Nepokorena Francuska (LFI), koja je najavila da će podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja. Očekuje se da će se ovo glasanje održati u sredu, a situacija može dodatno zakomplikovati političku scenu u zemlji.
Bajru je iskoristio član 49.3 francuskog Ustava, koji omogućava vladi da donosi zakone bez prethodnog glasanja. Ova praksa, iako legalna, često dovodi do tenzija između vlade i opozicije, jer opozicija dobija pravo da pokrene zahtev za izglasavanje nepoverenja, što može dovesti do rušenja vlade. Ovaj korak Bajru je preduzeo u trenutku kada je Evropska komisija ponovo upozorila na previsok deficit Francuske, a premijer je obećao da će budžet smanjiti kako bi ispunio te zahteve.
Erik Kokerel, lider finansijskog odbora Narodne skupštine iz redova krajnje levice, nije štedio kritike na račun predloženog budžeta, nazivajući ga „gorim od nacrta bivšeg premijera Mišela Barnijea“. Ove reči oslikavaju duboku frustraciju opozicije prema vladinim ekonomskim politikama, koje smatraju nedovoljnim i neadekvatnim za rešavanje aktuelnih problema.
Očekuje se da će se glasanje o nepovjerenju održati u sredu, međutim, novi zakonodavni izbori mogu se održati tek nakon godinu dana od prethodnih izbora, što dodatno komplikuje situaciju. U slučaju da opozicija uspe u svom nastojanju da sruši Bajruovu vladu, to bi moglo pojačati pritisak na predsednika Emanuela Makrona i odvesti Francusku u nepoznate političke vode.
Bajru je postao premijer nakon izbora u julu 2024. godine i on je šesti premijer koji je preuzeo ovu funkciju od kako je Makron stupio na dužnost 2017. godine. Ova česta promena premijera ukazuje na nestabilnost i izazove sa kojima se suočava francuska vlada, ali i na rastuće nezadovoljstvo među građanima.
U međuvremenu, društveno-politička situacija u Francuskoj ostaje napeta. Mnogi građani su nezadovoljni vladinim merama, a protesti i štrajkovi postali su uobičajena pojava. Opozicija koristi svaki mogući trenutak kako bi osudila vladine odluke, dok Bajru i Makron nastoje da zadrže kontrolu nad situacijom.
Analitičari smatraju da bi eventualno rušenje Bajruove vlade moglo dodatno produbiti krizu u zemlji, a neki predviđaju mogućnost da bi to moglo dovesti do novih izbora. Takav ishod bi mogao značiti i promenu političke ravnoteže u Francuskoj, s obzirom na to da je opozicija trenutno veoma aktivna i mobilizovana.
Bajru je bio suočen sa brojnim izazovima tokom svog kratkog mandata, a kako se situacija razvija, čini se da će njegov budžet za 2025. biti ključni test za njegovu vladu. Očekuje se da će opozicija nastaviti da vrši pritisak, a kako se približava glasanje o izglasavanju nepoverenja, svi pogledi su uprti u parlament.
U zaključku, situacija u Francuskoj ostaje neizvesna, a odluka premijera Bajrua da iskoristi 49.3 može imati dalekosežne posledice. Što se više približava vreme glasanja, tenzije će sigurno rasti, a politička scena će postati još dinamičnija. Kako će se razvijati situacija u narednim danima, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: Francuska se suočava sa izazovima koji bi mogli oblikovati njen politički pejzaž u godinama koje dolaze.
