Bošnjački član Predsedništva Denis Bećirović nije predstavnik Bosne i Hercegovine (BiH) i ne govori u njeno ime, izjavila je danas Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva. Ova izjava dolazi kao odgovor na Bećirovićeve komentare o međunarodnoj zajednici i pokušajima narušavanja Dejtonskog sporazuma.
Cvijanović je u izjavi za RTRS naglasila kako sve što je Bećirović rekao na sastanku, kao i njegovo saopštenje nakon toga, treba shvatiti kao njegove lične stavove, a ne kao stavove BiH, Republike Srpske ili srpskog naroda. „On nije ovlašćen da govori u ime svih nas ili da predstavlja BiH,“ poručila je Cvijanović, ističući da je Bećirovićev pristup neprihvatljiv i da ne odražava stavove koji su prisutni u ostalim delovima zemlje.
Bećirović je, s druge strane, izjavio da međunarodna zajednica neće tolerisati bilo kakve pokušaje destabilizacije Dejtonskog sporazuma, što je izazvalo dodatne tenzije između članova Predsedništva. Ova izjava je dodatno produbila već postojeće razlike među članovima Predsedništva, a posebno između srpskog i bošnjačkog člana.
Cvijanović je takođe naglasila da trenutnu krizu u BiH nije izazvala Republika Srpska, već Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice, koji je, prema njenim rečima, donio nelegalne odluke koje su dovele do trenutne situacije. Ona smatra da je Šmit, koji je koristio svoja bonska ovlašćenja, prešao granice svojih ovlašćenja i time dodatno zakomplikovao situaciju u zemlji.
Jedna od ključnih odluka koju je Šmit doneo jeste izmena Krivičnog zakona BiH, koja je omogućila Tužilaštvu BiH da podigne optužnicu protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, zbog nepoštovanja Šmitove odluke. Ova situacija je dovela do osude i kritike iz Republike Srpske, a Dodik se suočava sa ozbiljnim posledicama.
Upravni sud u Sarajevu je nedavno izrekao prvostepenu presudu u kojoj je Dodiku izrečena kazna od godine dana zatvora, kao i šest godina zabrane obavljanja dužnosti predsednika. Ova presuda izazvala je brojne reakcije, ne samo u okviru Republike Srpske, već i na nivou cele BiH. Mnogi smatraju da je ova presuda politički motivisana i da predstavlja deo šireg plana međunarodne zajednice da utiče na unutrašnje poslove BiH.
Reakcije na ovaj slučaj su podeljene. Dok jedni smatraju da je pravda nap finally došla, drugi vide u ovom slučaju pokušaj potpunog preuzimanja vlasti i uticaja međunarodne zajednice nad političkim procesima u BiH.
Cvijanović je naglasila da Republika Srpska neće prihvatiti nezakonite odluke i da će se boriti za svoja prava. Ona je poručila da će nastavak ovakvih pritisaka samo pogoršati situaciju i produbiti podele unutar BiH.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je situacija u BiH kompleksna i da je potrebno više dijaloga i saradnje između svih strana kako bi se došlo do stabilnosti i mira. Međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u ovom procesu, ali njen pristup mora biti uravnotežen i pravedan prema svim narodima unutar BiH.
Bećirović i Cvijanović su oboje svjesni da su napetosti u BiH na visokom nivou, te da bi bilo kakav sukob mogao imati ozbiljne posledice po stabilnost zemlje. S obzirom na sve to, budućnost BiH ostaje neizvesna, a politički akteri će morati pronaći načine za prevazilaženje razlika i postizanje konsenzusa kako bi se osiguralo bolje sutra za sve građane.
