Dobar kao najbolja gauda, a nije iz Holandije, ili grijer, a da nije sa švajcarskih Alpa – kvalitetan sir se može pronaći i u Srbiji. To tvrde ne samo domaći poznavoci sira, već i stranci koji se susreću s ovim delikatesom. Ova tvrdnja dobila je posebnu težinu na nedavno održanom Balkan Cheese festivalu u Beogradu, gde su predstavljeni „belgrader“ i „gostiljski sir“, dva vrhunska proizvoda srpske proizvodnje.
„Belgrader“ je sir koji proizvodi beogradska firma holandskog imena „De Kaasmaker“ u Čurugu, dok se „gostiljski sir“ pravi u istoimenom selu na Zlatiboru od strane Poljoprivrednog gazdinstva Mijailović. Ovi sirevi su privukli pažnju posetilaca i stručnjaka, a organizator festivala, Jovanović, ističe da su neki uvoznici iz Njujorka izrazili interesovanje za plasman ovih sireva na to zahtevno tržište.
Na festivalu su se mogle videti štandovi ovih proizvođača koji, iako su mali, hrabro se bore protiv kolega sa dugom tradicijom. Manja Stojilković iz „De Kaasmaker“ objašnjava da njihov sir, iako rađen po holandskoj recepturi, ima specifičan „balkanski ukus“ zbog mleka koje dolazi sa lokalnih farmi. „Nije gauda, jer ne može nositi to ime s obzirom na to da nije pravljen u Holandiji“, naglašava Stojilković.
S druge strane, Mirko Mijailović iz Poljoprivrednog gazdinstva Mijailović napominje da je gostiljski sir inspirisan tradicionalnim receptima sa Alpa, ali da je teško direktno porediti sa poznatim svetskim sirevima kao što su grijer ili parmezan. „Naše zlatiborsko mleko je drugačije zbog ishrane životinja, što daje siru jedinstven ukus“, dodaje Mijailović.
Ova dva srpska sireva imaju različite puteve do potrošača. „Belgrader“ se može naći u trgovinskim lancima i delikatesnim radnjama, a uskoro će biti dostupna i online. S druge strane, „gostiljski sir“ se može probati samo u odabranim restoranima u Beogradu, dok se planira proširenje proizvodnje, koja trenutno iznosi 300 kilograma mesečno.
Mijailović poziva sve ljubitelje sira da se jave kako bi dogovorili nabavku. Na pitanje o budućnosti njihovih proizvoda, Stojilković otkriva da rade na dobijanju izvoznih dozvola, s ciljem da prvi plasman ide u Crnu Goru, gde postoji veliko interesovanje.
Oba proizvođača veruju da će njihovi sirevi uskoro pronaći put do šireg tržišta, a ne samo u regionu, već i van njega. „Znamo da je interesovanje i u Makedoniji, a i u Bosni i Hercegovini“, zaključuje Stojilković. U svetlu ovih činjenica, jasno je da srpski sirevi sve više postaju prepoznatljivi na međunarodnoj sceni, a Balkan Cheese festival je savršena platforma za promociju domaćih proizvoda. Bez sumnje, srpski sirevi imaju potencijal da se takmiče sa najpoznatijim svetskim brendovima, a ljubitelji sira širom sveta mogli bi uskoro uživati u ovim jedinstvenim ukusima.
