Ono što je trebalo da bude sasvim obična vožnja taksijem pretvorilo se u noćnu moru za Teodoru iz Beograda. Mlada devojka doživela je traumatično iskustvo kada ju je, prema sopstvenim rečima, taksista skrenuo s puta i odvezao u nepoznatom pravcu. Tokom vožnje, Teodora je primetila da se kretala makadamom, okružena travom i blatom, na putu koji joj nije bio poznat. Vozač nije govorio ništa, usporio je i vozio brzinom od oko 20 do 30 kilometara na sat. U tom trenutku, Teodora je shvatila da mora da deluje.
Pre deset dana, Teodora je taksijem krenula iz Beograda do jednog mesta u okolini. Sve je delovalo kao sasvim normalna vožnja. Tokom vožnje, pričala je sa svojom majkom, objašnjavajući joj kada će se vratiti kući. Taksista je, očigledno shvativši da se ne planira dugo zadržavati, ponudio da je sačeka. Teodora je pomislila da to nije ništa čudno, s obzirom na to da vožnja košta između 3.000 i 4.000 dinara, a taksisti često pristaju na čekanje za kraće vožnje.
Nakon što je završila sa prijateljicom, Teodora se vratila u taksi. Iako je vozač imao neke neobične doskočice, delovao je kao prosečan taksista. U trenutku kada je primila poziv, potpuno se isključila iz situacije, razgovarajući i ne obraćajući pažnju na to gde je vozač vozi. Kada je podigla glavu, shvatila je da se auto naglo usporava. Kroz prozor nije mogla ništa da vidi osim mraka, a oko sebe je primetila samo makadam, blato i travu. U tom trenutku, osećala je da nešto nije u redu.
Teodora je primetila da se nalaze u nepoznatom delu, bez rasvete, sa drvećem s obe strane puta. Razmišljala je o mogućnosti da joj vozač može nauditi, ali je primetila da je on stariji muškarac, fizički slab. Kada se uverila da su vrata otključana, donela je radikalnu odluku. Iskočila je iz auta i počela da trči onoliko koliko su je noge nosile, uplašena i izgubljena. Uspela je da stigne do asflatiranog dela puta i prve kuće u toj ulici.
Imala je sreće jer je put bio uzak i vozač nije mogao lako da se okrene. Trčala je možda 400-500 metara dok nije stigla do mesta gde počinje asfalt. Tada je uočila taksistu kako se okrenuo i kako je on stao ispred nje. Teodora je pretrčala put i upućivala se prema kući, dok je vozač posmatrao iz automobila.
Kada je stigla do kuće, počela je da udara na vrata i poziva pomoć. Vlasnik kuće, primetivši da nešto nije u redu, odmah je izašao. Teodora se tresla, a kada je pokušala da objasni situaciju, shvatila je koliko je bila u šoku. Vlasnik kuće je postavio nekoliko pitanja, a Teodora je objasnila da je vožnja bila potpuno neobična i da nikada ranije nije bila vožena tim putem.
Policija je ubrzo stigla na mesto događaja. Vlasnik kuće je taksistu oterao, a policija je uzela izjave od oboje. Teodora je napomenula da je vozač nije dodirivao niti joj govorio nešto, ali je policija istakla da ne mogu ništa učiniti jer nije bilo prekršaja. Ova situacija je postala opomena za sve žene, te je Teodora savetovala da uvek nose nešto čime bi mogle da se zaštite i naglasila koliko bi situacija mogla biti drugačija da je ostala u vozilu.
Ovo iskustvo naglašava važnost opreza prilikom korišćenja taksi usluga, a Teodorina priča može poslužiti kao upozorenje drugima da budu svesni svoje okoline.
