Knjiga „Beogradski gubitnik“ predstavlja hroniku jednog specifičnog vremena, a autor Branislav Bjelica pruža uvid u svoju svakodnevicu kroz priče o nepoznatim, ali zanimljivim ljudima, koji često ostaju u senci i ne dobijaju spomenike ili ulice u svom čast. Ova knjiga, koja je predstavljena u knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, postavlja naglasak na značaj običnih ljudi i njihovih životnih priča.
Tokom promocije, Bjelica je istakao da ga više zanimaju ljudi koji nisu u fokusu medija. Njegova želja da razgovara sa nepoznatim ličnostima i piše o njima proističe iz uverenja da su ti ljudi važni u svojoj „nebitnoći“. On smatra da svaka priča zaslužuje da bude ispričana, bez obzira na to koliko je autor poznat ili ne. „Meni su ti likovi zanimljivi. Neće da dobiju ulicu i spomenik, baš zbog toga treba da budu u knjizi“, rekao je Bjelica.
Pisac i novinar Momčilo Petrović je na promociji izrazio svoje mišljenje o Bjelici i njegovom delu. On je knjigu opisao kao „kombinaciju Banetove duše, dara da uoči karakterističan detalj u svakodnevici i njegove spisateljske veštine“. U svom izlaganju, Petrović je uporedio Bjelicu sa američkim piscem Džonom Fanteom, istakavši da obojica nalaze inspiraciju u sopstvenom životu – Fante u Los Anđelesu, a Bjelica u Beogradu. On je takođe napomenuo da se Bjelica u knjizi često pojavljuje, ali ne pod svojim imenom, što dodatno obogaćuje narativ.
Muzičar Aca Seltik, koji je takođe prisustvovao promociji, govorio je o značenju reči „gubitnik“. On je naglasio da je veoma diskutabilno ko zapravo može biti označen kao gubitnik, oslanjajući se na savete svog oca da se ne obraća direktoru za mesto u garaži, već čuvaru. Ova izjava dodatno osvetljava kompleksnost i subjektivnost pojma gubitništva u društvenom kontekstu.
Seltik je knjigu opisao kao delo koje „ulazi u kategoriju knjiga koje morate imati kod kuće“, poredeći je sa delima Stevana Sremca. On je istakao da Bjelica uspeva da prikaže Beograd kao urbano selo, naglašavajući posebnosti i karakteristike grada kroz prizmu svakodnevnog života njegovih građana.
U knjizi se može pronaći niz zanimljivih likova, kao što su taksista Šone, koji poznaje svaku rupu na beogradskom asfaltu, frizerka Ceca, koja iritira svoje sugrađane, i učiteljica Sneža, koja se suočava s izazovima obrazovanja mladih. Novinarka i spisateljica Simonida Milojković je zaključila da junaci knjige nisu gubitnici, već „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote. Ona je pohvalila način na koji Bjelica priča o njima, ističući njihovu autentičnost i svakodnevne borbe.
Bjelica kroz svoje priče uspeva da osvetli život običnih ljudi, dajući im glas i mesto u književnosti. Njegovo pisanje nosi sa sobom emocionalnu težinu i duboku empatiju prema likovima, koji i pored svojih nedostataka i izazova, predstavljaju bogatstvo ljudskog iskustva.
Promocija „Beogradskog gubitnika“ nije samo predstavljala knjigu, već i pružila platformu za diskusiju o važnosti pričanja priča o ljudima koji često ostaju neprimećeni. U vreme kada su mediji često fokusirani na poznate ličnosti i skandale, Bjelica podseća na snagu svakodnevnog života i značaj običnih ljudi. Ova knjiga poziva čitaoce da preispitaju svoje percepcije o uspehu i gubitništvu, otvarajući vrata za dublje razumevanje ljudske prirode i društvenih normi.
