Davor Dujmović bio je jedan od najtalentiranijih glumaca naše filmske scene. Rođen u Sarajevu, Dujmović je postao poznat po svojoj ulozi kao dečak u filmu „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu. Dujmović je imao teško detinjstvo u siromašnoj porodici, ali je uspeo da pronađe svoju strast u glumi.
Njegova priča o tome kako je postao glumac je gotovo bajkovita – nakon što je slučajno upoznao Emira Kusturicu i njegovog asistenta, pozvan je na audiciju za film „Otac na službenom putu“ i odmah je dobio ulogu. Nakon uspeha tog filma, Dujmović se odlučio upisati filmsku akademiju, ali nije uspeo, a kasnije više nije ni pokušavao. Tvrdio je da nikad nije imao nameru da postane glumac, već je to radio dok se nije zasitio.
Sa nepunih 18 godina, Dujmović je postao glavni glumac u filmu Emira Kusturice „Dom za vešanje“, koji mu je doneo veliku slavu. Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i mnogi su mu predviđali svetsku karijeru. Međutim, početkom devedesetih godina zavukao se u svet droge, posebno heroina. Pokušao je da se skine, ali nije uspeo, govoreći da nikome ne bi poželeo ono što donosi heroin.
Nakon početka rata, otišao je u Beograd gdje je snimio nekoliko filmova, uključujući još jedno Kusturičino ostvarenje – „Podzemlje“. Međutim, ubrzo nakon toga počela je njegova borba s alkoholizmom i depresijom. Nažalost, 31. maja 1999. godine izvršio je samoubistvo u Novom Mestu u Sloveniji, gde je živeo s devojkom.
Dujmovićeva smrt ostavila je veliku prazninu u filmskoj industriji, a mnogi su se setili njegovih velikih dostignuća na filmu. Njegov talenat i strast prema glumi ostavili su dubok trag u svetu umetnosti, a njegova priča ostaje kao podsećanje na to koliko je važno da sledimo svoje snove i nikada ne odustajemo od svojih strasti. Dujmović će zauvek ostati u srcima svojih obožavalaca kao jedan od najvećih talenata koji je naša zemlja ikada imala.
