Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Svetog Martina ispovednika, papu Rimskog, koji je poznat po svom značaju u borbi protiv jeresi monotelita. Nakon smrti pape Teodora, Martin je izabran za papu 5. jula 649. godine. Njegov izbor desio se u turbulentnom vremenu kada je pravoslavna crkva bila suočena sa izazovima koje su predstavljali jeretici.
U to vreme, car Konstans II, unuk Iraklijev, i patrijarh Pavle iz Carigrada pokušali su da uspostave mir unutar crkve. Car je napisao knjižicu Tipos koja je bila po volji jereticima, što je izazvalo nezadovoljstvo u crkvenim krugovima. Papa Martin nije oklijevao da se suprotstavi ovim pokušajima pomirenja sa jereticima. On je sazvao sabor od 105 episkopa na kojem je osuđena careva knjižica. U isto vreme, papa Martin je poslao pismo patrijarhu Pavlu, moleći ga da ostane dosledan pravoslavnoj veri i da ne podleže jeretičkim idejama. Ova akcija je naljutila cara i patrijarha, što je dovelo do ozbiljnih posledica za papu.
Car je poslao vojvodu Olimpija u Rim kako bi uhvatio papu i doveo ga u Carigrad. Međutim, vojvoda nije imao hrabrosti da vezuje papu, ali je pokušao da ga ubije. Kada je vojnik, koji je bio poslat da izvede ovu naredbu, ušao u crkvu s mačem, iznenada je oslepeo. Ovo je bio znak Božje zaštite nad papom Martinom, koji je uspeo da izbegne smrt.
Nakon toga, Saraceni su napali Siciliju, a vojvoda Olimpija je umro tokom tog sukoba. U međuvremenu, patrijarh Pavle, koji je bio u dosluhu sa carem, poslao je drugog vojvodu, Teodora, da uhvati papu. Optužbe protiv pape uključivale su tvrdnje da je on u kontaktu sa Saracenima i da ne poštuje Prečistu Bogomater. Kada je vojvoda Teodor stigao u Rim i pročitao optužbe, papa Martin je odlučno negirao te tvrdnje, izjavivši da je to kleveta i da ne može biti proklet onaj ko ne poštuje Bogomater.
I pored njegovih argumenata, vojvoda je odlučio da papu veže i dovede u Carigrad. Tamo je, bolestan i izgladnjen, bio bačen u tamnicu gde je mučen teskobom i glađu. Nakon dugog vremena, papa Martin je bio osuđen na progonstvo u Herson, gde je proveo poslednje dve godine svog života. Umro je 655. godine, predajući svoju dušu Gospodu zbog svih patnji koje je pretrpeo.
Dve godine pre njegove smrti, umro je i patrijarh Pavle. Pre svoje smrti, patrijarh je izrazio kajanje zbog svog ponašanja prema papi Martinu, moleći cara da ga oslobodi. Ova priča o Svetom Martinu ispovedniku oslikava borbu za očuvanje vere i istine u vreme velikih iskušenja unutar Crkve.
U ovom kontekstu, danas se u pravoslavnoj tradiciji obeležava i praznik Majke Božje, poznat kao Istočni petak. Ovaj praznik ima svoje korene u hramu pored izvora kod Carigrada, koji se naziva „Živonosni istočnik“. Crkveni oci nas podsećaju da unutrašnji nemir nije kazna, već opomena, što može biti korisna lekcija u teškim vremenima.
Mnogi vrhunski sportisti takođe ističu kako im je sport pomogao da nauče važne životne lekcije, kao što su odgovornost i dostojanstveno suočavanje s porazima. U svetlu ovih događaja, važno je zapamtiti da je Bog taj koji poziva u život i iz njega, te je stoga ključno da se ne sudi drugima, kako naglašava otac Aleksandar.
