Boingov avion namenjen kineskoj avio-kompaniji Ksiamen erlajns vratio se iz Pekinga u Sijetl, kao prva žrtva bilateralnih carina koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp. Ovaj avion je bio prvi od nekoliko modela 737 Maks koji su čekali u Boingovom centru u Žoušanu na završne radove i isporuku kineskom prevozniku. Informaciju je prenela novinska agencija CNN.
Tramp je ovog meseca podigao osnovnu carinu na uvoz iz Kine na 145 odsto, na šta je Peking odgovorio carinom od 125 odsto na američku robu. Ova ekonomska napetost dovela je do toga da kineska avio-kompanija, koja planira nabavku Boingovih aviona, bude suočena sa dodatnim velikim troškovima, s obzirom da novi model 737 Maks košta oko 55 miliona dolara. Očekuje se da će ovi dodatni troškovi značajno uticati na poslovanje Ksiamen erlajnsa, kao i na druge avio-kompanije koje planiraju slične nabavke.
Povratak Boingovog najprodavanijeg modela predstavlja najnoviji znak poremećaja u isporuci novih aviona, što je rezultat ukidanja decenijama starog bescarinskog statusa avio industrije. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku situaciju u vazduhoplovstvu, koja se suočava sa posledicama pandemije COVID-19 i globalnom ekonomskom krizom.
Konfuzija oko promene carinskih stopa mogla bi da spreči mnoge isporuke aviona, jer neki izvršni direktori avio-kompanija već najavljuju da će pre odložiti nabavku nego plaćati visoke carine. U ovom kontekstu, mnogi analitičari upozoravaju na moguće dalekosežne posledice po avio-industriju, koja se i dalje oporavlja od teških gubitaka tokom pandemije.
U međuvremenu, Boing se suočava sa izazovima u proizvodnji i isporuci svojih aviona, a ovi novi carinski nameti dodatno otežavaju situaciju. Kineske avio-kompanije su već dugo vremena među najvećim kupcima Boingovih aviona, a sada se postavlja pitanje koliko će se ta saradnja nastaviti u svetlu trenutnih ekonomskih pritisaka.
Izvršni direktor Ksiamen erlajnsa je naglasio da će kompanija morati da preispita svoje strategije nabavke aviona i da će razmotriti sve opcije, uključujući odlaganje isporuka dok se situacija ne stabilizuje. U isto vreme, analitičari upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli dovesti do daljih problema u lancima snabdevanja, što bi moglo uticati na dostupnost aviona za sve avio-kompanije.
Pitanje carina i trgovinskih politika postalo je ključno ne samo za avio-industriju, već i za širu ekonomiju. Sa rastućim tenzijama između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, čini se da će se ovaj problem nastaviti razvijati i u budućnosti, potencijalno uzrokujući dalja previranja na globalnom nivou.
U svakom slučaju, situacija oko Boingovih aviona i carina predstavlja važan pokazatelj trenutnog stanja u svetskoj avio-industriji, koja se suočava sa brojnim izazovima. Kako se svet oporavlja od pandemije i prilagođava novim ekonomskim realnostima, biće zanimljivo posmatrati kako će se ova situacija razvijati i koje posledice će imati na globalno tržište avio-prevoza.
Na kraju, analitičari sugerišu da će trenutne carinske politike sigurno uticati na dugoročne strategije kompanija u avio-industriji, a svi učesnici na tržištu će morati da preispitaju svoje pristupe kako bi se prilagodili novim uslovima. U ovom kontekstu, saradnja između država, kompanija i drugih aktera biće ključna za budućnost avio-prevoza i međunarodne trgovine.
