Boris Jurišić, 47-godišnji Beograđanin, preživeo je moždani udar bez prethodnih simptoma, a brzom reakcijom i pozitivnim stavom uspeo je da se potpuno oporavi. Kako je izjavio, prvi znaci su se pojavili noću kada je osetio da mu se ruka oduzela i da teško govori. Njegova žena je odmah reagovala, a Hitna pomoć ga je prevezla u KBC Zemun, gde je započelo njegovo lečenje.
Boris naglašava da nikada nije imao jasne simptome koji bi mogli unapred da najave ovakvu situaciju. „Nisam bio okrenut prema prevenciji, nisam redovno merio pritisak, a povremene glavobolje su možda bile signali koje sam ignorisao“, rekao je Boris. Njegovo brzo delovanje, kao i savet lekara, odigrali su ključnu ulogu u njegovom oporavku. „Slušao sam šta mi lekari kažu i bio sam optimističan“, dodaje.
Nakon samo deset dana hospitalizacije, Boris se vratio kući i svojim radnim obavezama. Pored toga, ističe da mu je njegov pas mnogo pomogao u oporavku. „Što više šetnje, što više vremena u prirodi i sa što manje stresa“, savetujući druge koji se suočavaju sa sličnim problemima.
Prema rečima profesora dr Branka Đurovića, neurohirurga i kliničkog neurofiziologa, u Srbiji svake godine 22.000 ljudi doživi moždani udar, od kojih samo trećina preživi bez ozbiljnijih posledica. „Ishemijski udar, koji se najčešće javlja, nastaje kada se zapuši krvni sud, dok se hemoragični udar javlja usled pucanja krvnog suda“, objašnjava dr Đurović.
Posledice moždanog udara variraju, a jedna trećina preživi, dok druga može imati teži oblik invalidnosti. „Prva tri sata su ključna za oporavak“, naglašava doktor. Ako se brzo reaguje, pacijenti obično prolaze sa minimalnim neurološkim deficitima i mogu se brzo vratiti normalnom životu.
Dr Đurović takođe upozorava na postojanje mini moždanog udara, koji se ne prepoznaje lako. „To je bolest malih krvnih sudova mozga i jedino se može videti putem magnetske rezonance“, ističe. Mnogi ljudi nisu ni svesni da su imali mini moždani udar, a to može dovesti do ozbiljnijih problema.
Profesor savetuje da se vodi zdrav način života, uz tri ključna faktora: zdrav san, zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Održavanje ovih navika može znatno smanjiti rizik od moždanog udara i drugih srčanih oboljenja.
Borisov slučaj je podsećanje na važnost brzog reagovanja u trenutku kada se pojave simptomi, jer to može biti presudno za oporavak. U svakodnevnom životu, ljudi često ne obraćaju pažnju na signale koje im telo šalje, a prevencija i redovno praćenje zdravlja su ključni za smanjenje rizika od ozbiljnih zdravstvenih problema.
U svetlu ovih informacija, važno je da se svi edukujemo o znakovima i simptomima moždanog udara i potencijalnim rizicima koje nosi. Na kraju, Borisova priča može poslužiti kao inspiracija i motivacija za sve nas da preuzmemo kontrolu nad svojim zdravljem i da se brinemo o sebi i svojim najbližima.
