Podvig 43-godišnjeg Branka Đalamića iz Bogatića, koji je krajem 2024. godine donirao bubreg svom školskom drugu Siniši Novakoviću, oduševio je Mačvane i celu Srbiju. Hrabri taksista je time spasio Sinišino život, a obojica su se posle operacije u Turskoj vratili u svoj zavičaj, gde su uživali u druženju u omiljenoj kafani. Siniša se sada oseća bolje nego ikada, bez bolova, dok Branko sa ponosom gleda na svoju odluku.
Branko je izjavio da se oseća odlično i da bi istu odluku doneo i da je ponovo suočen sa istom situacijom. „Posle svega što sam prošao, iste bih odluke doneo bez razmišljanja. Osećam se ispunjeno i srećno, i bilo je vredno“, rekao je Branko za RTS. Njihovo prijateljstvo je sada još jače, a Siniša je naglasio da je to čovečanski gest koji treba da inspiriše i druge. „Zaboravio sam sve loše, sada sam drugi čovek“, izjavio je Siniša, koji se konačno oslobodio dijalize.
U Turskoj su ih podržavale njihove supruge, Sanja i Slavica, koje su provele vreme u klinici tokom oporavka. „Bilo je teško, ali srećom, Branko je bio uz nas“, ispričala je Slavica. Kada su se vratili u Srbiju, njih dvojica su se suočili sa nevericom, pre nego što su se vratili normalnom životu. „Siniša je sada bez katetera, bez dijalize. Za relativno kratko vreme, vratili smo se normalnosti“, dodala je Slavica.
Brankov hrabri podvig naišao je na veliko divljenje javnosti, a on je postao prepoznatljiv u svom taksiju. Ljudi ga često pitaju o njegovom gestu, a Slavica smatra da bi država trebala da prepozna važnost ovakvih transplantacija i olakša postupak. „Trebalo bi da se ugledamo na njega,“ rekla je. Branko je dodao da svakome želi da prenese poruku da u svima nama postoji humanost, i da trebamo doneti odluke koje će pomoći drugima da nastave sa životom.
Branko i Siniša, sada sa po jednim bubregom, simbolično su dobili i nakit od Sinišine majke, kao znak zahvalnosti i trajnog prijateljstva. „Više nismo drugovi, sad smo braća“, zaključio je Branko, ističući da je njihovo prijateljstvo postalo još jače kroz ovaj teški, ali plemeniti put. Ova priča o prijateljstvu i nesebičnosti pokazuje da istinska humanost može promeniti živote i inspirisati ljude da čine dobra dela.
