Bivši generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen, izjavio je danas da Velika Britanija i Francuska treba da preuzmu vodeću ulogu u formiranju međunarodnih snaga koje bi se sastojale od 100.000 vojnika, kao deo dugoročnih mirovnih napora u Ukrajini kada se trenutni sukob završi. Ova izjava dolazi u kontekstu rastuće potrebe za obezbeđivanjem stabilnosti i bezbednosti u regionu nakon dugotrajne krize izazvane ratom.
Rasmusen je u intervjuu za BBC istakao da je ključno da određeni broj evropskih zemalja preuzme odgovornost u ovoj misiji. „Moramo da stvorimo koaliciju voljnih pod vođstvom Francuske i Velike Britanije kako bismo pružili bezbednosne garancije Ukrajini i rasporedili trupe na ukrajinskom tlu“, rekao je on. Ova koalicija bi trebala da obezbedi potrebnu podršku ukrajinskim snagama u osiguravanju mira i stabilnosti, kao i u obnovi infrastrukture nakon konflikta.
Procene bivšeg danskog premijera ukazuju da bi za sprovođenje ove misije bilo potrebno između 50.000 i 100.000 vojnika. Rasmusen je napomenuo da su slična raspoređivanja, poput onih u Balkanskim zemljama ili u Centralnoj Aziji, trajala decenijama, te da bi i u ovom slučaju bilo potrebno strpljenje i dugoročno planiranje.
Osim Velike Britanije i Francuske, Rasmusen je naveo i da bi Nemačka, Holandija, Poljska i baltičke države mogle da se pridruže ovom naporu. On je takođe naglasio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da igraju ključnu podršku mirovnim naporima, ali bez slanja svojih trupa na teren. Umesto toga, SAD bi mogle obezbediti transportne kapacitete i nadzor, što bi značajno doprinelo operativnoj efikasnosti koalicije.
Rasmusenova izjava dolazi u trenutku kada se situacija u Ukrajini i dalje razvija, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pogledu obezbeđivanja mira i stabilnosti u regionu. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve inicijative neophodne kako bi se izbegle buduće krize i konflikti, te kako bi se omogućila obnovu i razvoj zemlje.
U ovom kontekstu, važnost međunarodne saradnje i zajedničkog delovanja postaje sve očiglednija. Raspoređivanje snaga u Ukrajini bi moglo da predstavlja prvi korak ka uspostavljanju trajnog mira, ali i ka jačanju bezbednosne arhitekture u Evropi. Rasmusen je podsetio na to koliko je važno da se evropske zemlje ujedine u cilju rešavanja zajedničkih bezbednosnih izazova.
Osim vojnog prisustva, Rasmusen je naglasio i potrebu za ekonomskom i humanitarnom podrškom Ukrajini. Obnova zemlje nakon rata biće dugotrajan proces koji zahteva ne samo vojnu, već i sveobuhvatnu pomoć iz različitih sektora. To uključuje obnovu infrastrukture, podršku za povratak izbeglica, kao i jačanje ekonomskih kapaciteta zemlje.
Pitanje bezbednosti u Ukrajini takođe se tiče šireg konteksta evropske i globalne politike. U svetlu promena u međunarodnim odnosima i povećanih tenzija između Zapada i Rusije, Rasmusenova inicijativa može biti viđena kao pokušaj da se uspostavi nova ravnoteža snaga u regionu.
Sve u svemu, jasna vizija i planiranje budućih koraka u Ukrajini biće ključni za obezbeđivanje stabilnosti i mira. Uloga koalicije predvođene Velikom Britanijom i Francuskom može se pokazati kao presudna u ovom procesu, a međunarodna zajednica će morati da se angažuje kako bi se osigurao uspeh ovih napora.
