Britanski Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) suočava se sa ozbiljnim kritikama zbog načina na koji se bori protiv anoreksije kod devojaka i mladih žena. Prema izveštaju britanskog lista Telegraf, neki bolnički centri su počeli da koriste drastične mere, uključujući stavljanje pacijenata u komu i nasilno hranjenje, kako bi se izborili sa sve većim brojem slučajeva ekstremne pothranjenosti.
U izveštaju se navodi da doktori na intenzivnoj nezi često koriste sedative i stavljaju pacijentkinje na respiratore kao poslednju mogućnost. Ova praksa je postala sve učestalija zbog porasta anoreksije među mladima, što je izazvano različitim faktorima, uključujući društvene pritiske i uticaj medija. Doktori su u nekim slučajevima išli toliko daleko da su tražili sudske naloge kako bi osigurali sprovođenje ovakvog tretmana, što je izazvalo dodatne kontroverze.
Prema informacijama do kojih je došao Telegraf, najmanje šest pacijenata je stavljeno pod opštu anesteziju na intenzivnoj nezi kako bi im se pomoglo da povrate zdraviju težinu. Ova praksa je izazvala veliku zabrinutost među medicinskim stručnjacima i aktivistima, koji smatraju da je takvo lečenje suprotno najboljim nacionalnim i međunarodnim praksama. Oni naglašavaju da bi fokus trebao biti na psihološkoj terapiji, medikamentima i praćenju pacijenata, a ne na stavljanju u stanje bez svesti.
Jedan od stručnjaka za poremećaje u ishrani, dr. Lisa L. Roberts, izjavila je da je šokirana ovim saznanjima. „Takav pristup nije samo nehuman, već i potencijalno opasan,“ rekla je ona. „Umesto da se pacijentkinje leče kroz podršku i razumevanje, one se suočavaju sa dodatnim traumama koje mogu pogoršati njihovo stanje.“
U isto vreme, mnogi roditelji i porodice pacijentkinja su izrazili zabrinutost zbog ovakvih metoda lečenja. Mnogi od njih su tražili alternativne opcije, ali su se često suočavali sa sistemom koji izgleda da ne pruža dovoljno prostora za individualizovani pristup lečenju. „Naša deca zaslužuju bolje od ovoga,“ rekla je jedna majka čija je ćerka bila podvrgnuta ovim drastičnim merama. „Umesto da im pomažu, čini se da ih dodatno traumatizuju.“
NHS je odbio da komentariše pojedinačne slučajeve, ali su predstavnici ove institucije istakli da je njihova primarna briga bezbednost pacijenata. „U nekim situacijama, kada je život pacijenata u opasnosti, moramo doneti teške odluke,“ rekao je portparol NHS-a. „Radimo sve što možemo kako bismo pružili najbolju moguću negu.“
Međutim, kritičari ističu da bi NHS trebao da preispita svoje protokole i istraži alternativne metode lečenja koje su manje drastične i više fokusirane na mentalno zdravlje pacijenata. „Postoje mnoge strategije koje su se pokazale efikasnijima i humanijima,“ rekao je dr. Roberts. „Moramo se fokusirati na lečenje uzroka, a ne samo na simptome.“
U poslednje vreme, raste pritisak na vladu da unapredi sistem zdravstvene zaštite i pruži više resursa za lečenje poremećaja u ishrani. Organizacije za mentalno zdravlje pozivaju na hitnu reformu kako bi se osiguralo da svi pacijenti dobiju adekvatnu i empatičnu negu.
U svetlu ovih otkrića, jasno je da je potrebno hitno delovanje kako bi se osiguralo da mlade žene i devojke sa anoreksijom dobiju tretman koji ne samo da će im spasiti život, već će im omogućiti i da se oporave na način koji je za njih najzdraviji. U suprotnom, NHS rizikuje da se suoči sa još većim kritikama i gubitkom poverenja javnosti u sposobnost sistema da se brine o najranjivijim članovima društva.
