Grupa istraživača sa prestižnih univerziteta Kembridž i Oksford, kao i sa Kraljevskog koledža u Londonu, priprema inovativni pristup u borbi protiv zavisnosti od alkohola i droga. Planiraju da implantiraju pejsmejkere u mozak zavisnika kako bi istražili mogućnosti korišćenja električnih impulsa za smanjenje zavisnosti. Ova tehnika, poznata kao duboka stimulacija mozga, već se koristi za lečenje različitih neuroloških i mentalnih poremećaja, poput Parkinsonove bolesti, depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Istraživači smatraju da bi ova metoda mogla da pomogne u kontroli simptoma zavisnosti i povećanju samokontrola kod pacijenata. Cilj je da se smanji potreba zavisnika za alkoholom i drogama, a time i rizik od recidiva. Duboka stimulacija mozga podrazumeva implantaciju elektroda u specifične delove mozga, koje zatim šalju električne impulse kako bi se regulisale abnormalne moždane aktivnosti.
Prema rečima vođe istraživačkog tima, profesorice sa Univerziteta Kembridž, ovaj pristup predstavlja revolucionarni korak u razumevanju i lečenju zavisnosti. „Nadamo se da ćemo kroz ovu studiju otkriti nove načine za pomoć ljudima koji se bore sa zavisnošću, pružajući im alate za bolju kontrolu nad njihovim životima“, izjavila je ona.
Istraživanje će obuhvatiti nekoliko faza, uključujući selekciju pacijenata koji su prikladni za implantaciju, kao i praćenje njihovog napretka tokom lečenja. Tim istraživača planira da prati kako stimulacija mozga utiče na emocionalne i fiziološke aspekte zavisnosti, kao i na socijalno ponašanje pacijenata.
Prethodna istraživanja su pokazala da duboka stimulacija mozga može da utiče na promene u ponašanju, što može biti od pomoći u rehabilitaciji zavisnika. Naime, stimulacija određenih područja mozga može da poveća osećaj zadovoljstva i smanji osećaj anksioznosti, što su često okidači za upotrebu alkohola i droga.
Ipak, istraživači su svesni da je ovaj pristup i dalje u eksperimentalnoj fazi i da je potrebno mnogo dodatnog rada kako bi se utvrdili dugoročni efekti ovakvog lečenja. Pored toga, postavlja se pitanje etičkih implikacija ovakvih intervencija, posebno u vezi sa slobodom volje i potencijalnim rizicima povezanih sa implantatima.
Stručnjaci napominju da je važno izgraditi jasan okvir za etičko korišćenje ovakvih tehnologija. „Moramo biti oprezni da ne preuzmemo previše moći nad ljudskim odlukama i ponašanjem“, smatra jedan od članova tima, dodajući da je transparentnost u istraživačkom procesu od suštinskog značaja.
Ovaj projekat dolazi u vreme kada su problemi sa zavisnošću od alkohola i droga u porastu u mnogim zemljama, uključujući i Veliku Britaniju. Prema izveštajima, sve veći broj ljudi se suočava sa zavisnostima, a tradicionalne metode lečenja često nisu dovoljne.
Kroz ovo istraživanje, tim se nada da će otkriti nove načine za pomoć zavisnicima, ali i da će doprineti širem razumevanju kako zavisnost funkcioniše na neurološkom nivou. „Verujemo da bi ova studija mogla da otvori vrata novim terapijama koje bi mogle biti efikasnije od postojećih“, zaključila je profesorica.
Ukoliko se studija pokaže uspešnom, to bi moglo značiti značajan napredak u oblasti lečenja zavisnosti i potencijalno spasiti mnoge živote. S obzirom na ozbiljnost problema zavisnosti u današnjem društvu, ovakva istraživanja su neophodna kako bi se pronašli inovativni i efikasni načini pomoći ljudima koji se bore sa ovim teškim pitanjima.
