Ministar spoljnih poslova Bugarske, Georg Georgiev, demantovao je informacije o navodnom interesovanju Bugarske za Deklaraciju o odbrambenoj saradnji između Hrvatske, Kosova i Albanije. U pisanom odgovoru poslanicima stranke „Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska“, Džipu Džipovu i Elisaveti Belobradovoj, Georgiev je potvrdio da je Ministarstvo spoljnih poslova primilo kopiju potpisanog dokumenta, ali da Bugarska nije potpisnik te deklaracije niti je dobila poziv da se uključi u nju.
Georgiev je naglasio da je Bugarska svesna inicijative Albanije, Hrvatske i Kosova, te da pažljivo analizira tekst Zajedničke deklaracije ministara odbrane potpisane u Tirani 18. marta 2025. godine. „Javne informacije o nezvaničnom interesu bugarske strane da se pridruži ovoj deklaraciji su netačne,“ istakao je ministar i dodao da je Ministarstvo zvanično primilo kopiju dokumenta 25. marta 2025. godine, putem verbalne note Ambasade Albanije u Sofiji.
Georgiev je naglasio da u nijednom trenutku, ni bugarska vlada ni Ministarstvo nisu konsultovani o ovoj inicijativi, niti im je upućen zvaničan poziv za uključivanje. Ove informacije su dodatno potkrepljene njegovim izjavama da je Bugarska u odličnim bilateralnim odnosima sa svake od tri zemlje uključene u deklaraciju, od kojih su dve članice NATO-a, dok se na Kosovu nalazi vojni kontingent Bugarske kao deo NATO-ovih mirovnih snaga – KFOR-a, čiji je cilj obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu.
S druge strane, albanski ministar odbrane, Piro Vengu, istakao je da postoji interesovanje za ovu inicijativu sa bugarske strane. Takođe, ministar odbrane tzv. Kosova, Ejup Maćedonci, potvrdio je da je Bugarska pokazala interesovanje za ovu saradnju. Ove su izjave izazvale dodatne spekulacije o mogućem uključivanju Bugarske u ovu odbrambenu saradnju.
Georgiev je, u kontekstu nedavnog potpisivanja sporazuma o odbrani između Srbije i Mađarske, naglasio da Bugarska nije mogla da komentariše ovaj bilateralni dokument jer nije bila uključena u pregovore. Ovo ukazuje na to da Bugarska pažljivo prati razvoj situacije u regionu, ali da se distancira od bilo kakvih sporazuma koji se donose bez njenog učešća.
U međuvremenu, situacija na Balkanu ostaje kompleksna, sa brojnim izazovima koji se tiču bezbednosti i saradnje među zemljama. Bugarska, kao članica EU i NATO-a, nastoji da održi stabilnost u regionu, ali se suočava s pritiscima i različitim interesima drugih država. S obzirom na to da su odnosi između zemalja Balkana često obeleženi istorijskim previranjima i političkim tenzijama, svaka nova inicijativa za saradnju može izazvati različite reakcije i interpretacije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je komunikacija među državama ključna za prevazilaženje nesporazuma i izgradnju poverenja između njih. Bugarska se čini opreznom, nastojeći da jasno definiše svoje stavove i poziciju u ovoj složenoj situaciji. U narednim mesecima, razvoj događaja u vezi sa ovom deklaracijom i reakcije drugih država mogu oblikovati buduće odnose u regionu.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Bugarska naći način da se uključi u odbrambene inicijative koje dolaze iz susednih zemalja, a da pritom očuva svoje nacionalne interese i sigurnost. U svakom slučaju, region Balkana i dalje ostaje fokus međunarodnih odnosa, s naglaskom na potrebu za saradnjom i dijalogom između država.
