Srpska pravoslavna crkva danas obeležava prenos moštiju Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvažnijih svetitelja u pravoslavlju. Ovaj dan je značajan jer podseća vernike na život i delo ovog svetitelja, koji je bio poznat po svom propovedanju i hrabrom stavu prema nepravdi.
Sveti Jovan Zlatousti, poznat i kao „zlatna truba pravoslavlja“, umro je kao izgnanik u malom jermenskom selu Komana. Njegove mošti su prenete iz ovog mesta u Carigrad, gde je ranije služio kao patrijarh i imao veliku ulogu u crkvi. Ovaj događaj se slavi svake godine, a posebno je značajan za pravoslavne vernike koji ga smatraju velikim učiteljem i svetiteljem.
Prema tradiciji, trideset godina nakon njegove smrti, patrijarh Prokl održao je govor u spomen Svetom Jovanu, što je izazvalo veliko oduševljenje među narodom, kao i kod cara Teodosija Mlađeg. U tom trenutku, car je izrazio želju da se Zlatoustove mošti prenesu u Carigrad, mesto gde je nekada bio na čelu crkve. Ovaj prenos je bio ispunjen duhovnim značenjem, a narod je jedva čekao da ponovo bude u prisustvu svetitelja.
Međutim, preneti mošti nije bilo lako. Priča se da kovčeg sa moštima nije mogao da se pomeri sve dok car nije napisao pismo Svetom Jovanu, moleći ga za oproštaj zbog progonstva koje je doživeo, a koje je bilo uzrokovano nepravdom njegove majke, Evdoksije. Ova simbolika pokajanja bila je ključna za prenos moštiju. Tek kada je pismo položeno na kovčeg, on je postao lak i konačno su mošti mogle da krenu prema Carigradu.
Tokom prenosa, mnogi bolesnici su imali čudotvorne ozdravljenja samo dodirom kovčega, što je dodatno učvrstilo veru naroda u Svetog Jovana Zlatoustog i njegovu moć. Kada su mošti stigle u Carigrad, car je ponovo molio svetitelja za oproštaj, govoreći kao da Evdoksija sama traži oproštaj za svoja dela. Ovaj trenutak je bio duboko emotivan i simboličan, jer je car priznao svoje greške i tražio pomoć svetitelja za dušu svoje majke.
Kada su mošti unete u crkvu Svetih Apostola i postavljene na patrijaršijski presto, narod je bio prisutan u velikom broju. U tom trenutku, Sveti Jovan je, navodno, progovorio rečima: „Mir vsjem!“ Ovaj pozdrav je postao simbol nade i mira među vernicima i do danas se koristi u pravoslavnoj tradiciji.
U svetlu ovog događaja, mnogi vernici se suočavaju s pitanjem kako odgovoriti na pozdrav „Mir vsjem!“ posebno kada se obraćaju starijim ili nepoznatim osobama, kao i sveštenim licima. Ova dilema pokazuje koliko je važno očuvati tradiciju i pravilan odnos među ljudima, posebno u kontekstu pravoslavne vere.
Uprkos brojnim izazovima koje je Sveti Jovan Zlatousti preživeo tokom svog života, njegova posvećenost pravdi, istini i ljubavi prema bližnjima ostavila je dubok trag u srcima vernika. Njegova reč i dela i dalje inspirišu generacije, a njegova moć isceljenja i zagovor pred Bogom ostaju snažni simboli vere.
Danas, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava prenos moštiju Svetog Jovana Zlatoustog, vernici se okupljaju u crkvama, moleći se za blagoslov i pomoć svetitelja. Ovaj dan je prilika za refleksiju o vlastitim životima, pokajanju i težnji ka duhovnom usavršavanju. Sveti Jovan Zlatousti ostaje svetionik svetlosti i nade, pozivajući sve vernike da se trude za pravdu i ljubav u svakodnevnom životu.
