Evropska unija se suočava sa izazovima u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa, koji je odlučio da na 90 dana obustavi dalja povećanja kaznenih carina na uvoz. Ova odluka je dovela do toga da je Evropska komisija najavila suspenziju svojih kontramera dok traju pregovori sa Vašingtonom. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, upozorila je da EU neće oklevati da preduzme trgovinske mere protiv američkih tehnoloških kompanija kao što su „Meta“ i „Google“ ako pregovori ne uspeju.
U intervjuu za „Fajnenšel tajms“, fon der Lajen je istakla da EU razvija mere odmazde koje bi mogle obuhvatiti američke digitalne servise i prihode od oglašavanja velikih kompanija iz Silicijumske doline. Ona je naglasila da je raspon kontramera širok i da se EU priprema na različite scenarije u slučaju da pregovori ne daju zadovoljavajući rezultat. Takođe, postoji mogućnost da se uvede taksa na prihode od oglašavanja digitalnih servisa koja bi se primenjivala na celom tržištu EU, pored poreza na digitalnu prodaju koje pojedine članice već uvode.
Iako EU nastavlja da teži postizanju „potpuno uravnoteženog“ sporazuma tokom Trampovog 90-dnevnog zamrzavanja carina, fon der Lajen je jasno stavila do znanja da će Brisel reagovati ako razgovori propadnu. Evropska komisija takođe razmatra mogućnost uvođenja carina na američki izvoz otpadnog metala, kao i zaštitne mere kako bi se sprečilo preplavljivanje evropskog tržišta kineskom robom koja je pogođena američkim carinama od čak 145 odsto.
Fon der Lajen je opisala Trampov carinski rat kao „prelomni trenutak“ za globalnu trgovinu, ukazujući na to da povratka na „status kvo“ između EU i SAD više nema. Ona je istakla da je Brisel mesecima pokušavao da pregovara s Vašingtonom, ali je dobio odgovor da čeka Trampovu objavu o uvođenju recipročnih carina na robu iz EU.
Obe strane su se složile da je reforma Svetske trgovinske organizacije nužna, ali fon der Lajen je upozorila na ozbiljne posledice ekonomskog haosa izazvanog Trampovim carinama, koje već nanose štetu globalnim tržištima. Ona je izjavila: „U ovome nema pobednika, samo gubitnika. Danas vidimo cenu haosa. Troškovi neizvesnosti kroz koju prolazimo biće veliki.“
Predsednica EK je takođe potvrdila da će EU tokom pregovora obustaviti planiranu odmazdu zbog američkih carina na čelik i aluminijum, ali je naglasila da Brisel neće pregovarati o svojim „nedodirljivim“ pravilima koja se tiču digitalnog sadržaja, tržišne moći i drugih suverenih odluka. EU neće pregovarati ni o svom PDV-u, koji su američki zvaničnici, uključujući Trampa, kritikovali kao diskriminatorski prema američkim izvoznicima, iako se primenjuje jednako na domaću i uvoznu robu.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodne trgovine i potrebu za balansiranjem interesa različitih strana. Dok EU pokušava da zaštiti svoje tržište i interese svojih članica, Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa kritikama zbog svoje trgovinske politike. Trampova administracija je često naglašavala potrebu za zaštitom američkih radnih mesta i industrije, što je dovelo do povećanja tenzija između SAD i njihovih trgovinskih partnera.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da trgovinski sporovi ne utiču samo na ekonomiju, već i na političke odnose između zemalja. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se EU i SAD prilagoditi novim okolnostima i da li će uspeti da pronađu zajednički jezik u cilju postizanja održivog trgovinskog sporazuma.
