Koalicionim sporazumom između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokrata (SPD), završeni su pregovori o formiranju nove nemačke vlade, 45 dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora. Ovaj sporazum, napisan na više od 140 stranica, obezbedio je da Fridrih Merc, verovatni budući kancelar, vodi vladu „sposobnu da preduzme akciju“.
Izbori za Bundestag održani su 23. februara, kada je koalicija CDU/CSU osvojila 28,6% glasova. Socijaldemokrate su ostvarile svoj najlošiji rezultat u istoriji, sa 16,4%, dok je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) postala druga najjača stranka s 20,8% glasova, zauzevši mesto najveće opozicione partije.
Fridrih Merc nagovestio je saradnju sa SPD odmah po objavljivanju rezultata izbora. Na predstavljanju koalicionog sporazuma u Berlinu, prisustvovali su i Markus Zeder iz CSU-a, kao i Saskija Esken i Lars Klingbajl iz SPD-a.
Ključne tačke koalicionog sporazuma uključuju reforme u oblasti politike prema migracijama, ekonomiji i odbrani. Merc je naglasio da je sporazum „snažan i jasan signal građanima“ i partnerima u Evropskoj uniji. Nemačka planira uvođenje dobrovoljne vojne službe po uzoru na Švedsku, kao i formiranje Saveta nacionalne bezbednosti i Nacionalnog kriznog saveta. Takođe, najavljeno je uvođenje granične kontrole, a strancima će biti potrebno najmanje pet godina da steknu nemačko državljanstvo.
Govoreći o carinama SAD, Merc je ocenio da je predsednik Donald Tramp pokrenuo „nove turbulencije“ na finansijskim tržištima, izražavajući zabrinutost o pravcu u kojem to vodi.
Dogovorena je i raspodela ministarstava među strankama. SPD dobija sedam ministarstava, uključujući važna Ministarstva finansija i odbrane, dok je CDU rezervisao šest resora, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova, što je po prvi put nakon skoro 60 godina. Bavarska CSU dobija tri ministarstva, od kojih jedno postaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Formalno odobrenje sporazuma potrebno je od svih tri stranke, a Fridrih Merc mogao bi biti izabran za kancelara početkom maja ako glasanja prođu bez problema.
Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije komentarisao je da je situacija „čudna“. Istakao je da nije uobičajeno da stranka koja je bila na vlasti, a zatim kažnjena na izborima, ponovo formira vladu. On naglašava da su građani izrazili želju za promenom, ali da im nije omogućeno da to ostvare.
Dostanić takođe ukazuje da ni CDU nije na izborima predložila saradnju sa SPD, ističući da su Demohrišćani prekršili svoja obećanja vezana za migracijsku politiku i zaduživanje.
Što se tiče mogućih promena u spoljnoj politici Nemačke, Dostanić smatra da neće doći do značajnih promena s obzirom na to da Demohrišćanska unija preuzima resor diplomatije.
Prema najnovijoj anketi Ipsosa, AfD je prvi put dobila najveću podršku građana. Podrška CDU/CSU pala je na 24%, dok je AfD porasla na 25%. Dostanić naglašava da će mnogo zavisiti od politike nove vlade, dodajući da arogancija moći vladajuće stranke može ići u korist AfD-u.
Iako se očekuje dalji pritisak na AfD, kao i jačanje fronta protiv njih, perspektiva za stranku zavisiće od načina na koji će nova vlada odgovarati na izazove i kako će se razvijati politička scena u Nemačkoj.
