Više od dve decenije prošlo je od tragičnog događaja koji je zauvek promenio političku scenu Srbije. Naime, 12. marta 2003. godine, Zoran Đinđić, tadašnji predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu na ulazu u zgradu vlade. Imao je 50 godina kada je izgubio život, a njegova smrt je ostavila dubok trag u srpskom društvu.
Tog dana, retke televizijske ekipe okupile su se ispred zgrade Vlade Srbije, čekajući dolazak premijera. Niko nije mogao ni da nasluti da će se uskoro dogoditi događaj koji će šokirati naciju i svet. Ubrzo nakon što je Đinđić stigao, u dvorištu Vlade su se čula pucnjevi, a snimci crnih automobila koja hitno napuštaju mesto događaja obišli su svet. Premijer je, nažalost, preminuo u Urgentnom centru Srbije nakon bezuspešne reanimacije.
Danas, 12. marta 2025. godine, obeležena je 22. godišnjica od ubistva Zorana Đinđića. Na Novom groblju, nekadašnji premijer Zoran Živković, zajedno sa članovima vlade Zorana Đinđića, okupio se da odaje počast svom ubijenom kolegi. Ovaj događaj je privukao pažnju javnosti, a pored Živkovića, prisutna je bila i nekadašnja sekretarica pokojnog premijera, Biljana Stankov. Na grobu Zorana Đinđića, okupilo se nekoliko građana koji su zapalili sveće, izražavajući tako svoju zahvalnost i sećanje na njegovu borbu za demokratske vrednosti u Srbiji.
Među onima koji su se prisetili Đinđića je bio i Čedomir Jovanović, koji je na istom mestu, gde je premijer ubijen, došao sa cvećem u rukama. Njegova emotivna poseta dodatno je osvetlila značaj Zorana Đinđića kao političkog lidera i vizionara koji je želeo da Srbiju uvuče u proces reformi i integracija sa Evropom.
U međuvremenu, premijer Miloš Vučević, zajedno sa svojim ministarskim timom, položio je venac na mestu gde je Đinđić izgubio život. Ovaj čin poštovanja simbolizuje nastavak borbe za vrednosti za koje se Đinđić zalagao, kao i potrebu društva da se suoči sa svojom prošlošću.
Ubistvo Zorana Đinđića nije bilo samo gubitak za njegovu porodicu i prijatelje, već i za celu zemlju koja je tada bila u procesu transformacije. Đinđić je bio ključni igrač u političkim promenama koje su usledile posle 5. oktobra 2000. godine, kada je srpski narod odlučio da se oslobodi decenijskog autoritarizma. Njegov premijerski mandat bio je obeležen ambicijom da se Srbija modernizuje, oslobodi korupcije i postane deo evropskih integracija.
Nažalost, njegovo ubistvo je ukazalo na to koliko su političke tenzije i sukobi bili prisutni u društvu, a mnogi su tada postavili pitanje o bezbednosti političkih figura u Srbiji. U nastavku, mnogi su se pitali ko je stajao iza atentata i da li je to bio rezultat političkih obračuna, kao i da li će pravda ikada biti zadovoljena.
Ove godine, pored zvaničnih komemoracija, u medijima su se pojavile i nove informacije o pripremama za atentat na Đinđića. Ove informacije dodatno su uzburkale duhove i podstakle raspravu o političkoj klimi u zemlji. Sa druge strane, porodica Đinđić, uključujući njegovu suprugu Ružicu, suočila se s bolom gubitka i pitanjima koja nikada neće imati odgovore.
Iako su prošle godine, Zoran Đinđić ostaje simbol borbe za demokratiju u Srbiji. Njegovo nasleđe živi kroz ideje i principe za koje se zalagao, a sećanje na njega i dalje inspiriše mnoge da se bore za pravedniju i bolju budućnost. Ova godišnjica nije samo podsećanje na njegovu smrt, već i poziv na akciju da se nastavi borba za vrednosti koje je on predstavljao.
