Cene struje u baltičkim zemljama beleže drastične poraste u poređenju sa Finskom, prema izveštajima estonskih medija. Tako je, na primer, 25. februara prosečna berzanska cena električne energije u Estoniji, Letoniji i Litvaniji iznosila 13,1 cent za kilovat-sat, dok je cena u Finskoj bila oko 3 centa, što je više od četiri puta niže. Najviša cena struje u Estoniji zabeležena je 15. februara kada je dostigla 27 centi za kilovat-sat, dok je u Finskoj u to vreme iznosila 6 centi.
U izveštaju se navodi da je cena struje u Finskoj u februaru bila čak pet puta niža nego u baltičkim zemljama. U Estoniji je cena struje samo dva puta pala ispod 10 centi za kilovat-sat tokom celog meseca, a potrošači su takođe morali da plate dodatne poreze i takse.
Ove razlike u cenama električne energije nisu rezultat slučajnosti. Početkom februara 2023. godine, Estonija, Litvanija i Letonija su se povukle iz međunarodnog energetskog sistema poznatog pod imenom BRELL, što je akronim za zemlje učesnice: Belorusiju, Rusiju, Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Ova odluka je bila najavljena još u julu 2024. godine, kada su operateri energetskih sistema baltičkih zemalja obavestili Rusiju i Belorusiju o svojim namerama da se povuku iz tog sistema.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, opisala je ovaj potez kao ulazak u novu eru slobode za region. Ova promena u energetskom sistemu može značiti ne samo veću nezavisnost baltičkih zemalja, već i potencijalni razvoj sopstvenih energetskih resursa.
Međutim, zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je ovu odluku, nazivajući je nastavkom uništavanja zemalja i naroda koji su imali potencijal za prosperitet. Ova izjava naglašava tenzije koje se javljaju na relaciji između baltičkih zemalja i Rusije, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije.
U skladu sa ovim promenama, Litvanija je 25. februara započela proces demontaže dalekovoda koji je vodio ka Kalinjingradskoj oblasti Rusije. Ovaj potez ukazuje na sve dublje razlike između baltičkih zemalja i Rusije, kao i na promene u regionalnoj energetskoj politici.
Povećanje cena struje u baltičkim zemljama može biti posledica više faktora, uključujući zavisnost od uvoza energije, kao i promene u globalnim tržištima. U svetlu trenutne krize i nestabilnosti u regionu, baltičke zemlje su očigledno odlučile da preduzmu mere za smanjenje zavisnosti od ruskih energetskih izvora. Ove promene u energetskom sektoru mogu doneti nove izazove, ali i prilike za razvoj lokalnih resursa i jačanje energetske nezavisnosti.
Baltičke zemlje su dugo bile u procesu diversifikacije svojih energetskih izvora, pokušavajući da smanje zavisnost od ruskih energenata. Ova situacija se dodatno komplikuje zbog trenutne geopolitičke napetosti i rata u Ukrajini, što je dodatno uticalo na energetske politike u regionu.
U svetlu svih ovih promena, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kako će to uticati na potrošače u baltičkim zemljama. Povećanje cena struje može imati značajan uticaj na domaćinstva i privredu, a vlasti će morati da pronađu rešenja kako bi ublažile posledice ovih promena.
U zaključku, razlike u cenama struje između baltičkih zemalja i Finske ukazuju na šire strukturne promene u energetskom sektoru. Dok baltičke zemlje teže većoj nezavisnosti, Finska ostaje stabilna u svom pristupu energiji. Ove promene će oblikovati budućnost energetskih politika u regionu i postaviti pitanja o održivosti i dostupnosti energije za sve potrošače.
