Prosecna cena poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji u cetvrtom kvartalu 2024. godine porasla je za 2,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci Evrostata. Ovaj rast predstavlja prvi porast od drugog kvartala 2023. godine, što ukazuje na oporavak u sektoru poljoprivrede nakon prethodnih izazova.
Evrostat ukazuje na to da je, uprkos povećanju cena poljoprivredne proizvodnje, došlo do smanjenja prosečne cene dobara i usluga koje se koriste u poljoprivredi, kao što su energija, đubriva i stočna hrana. U posmatranom periodu, cene ovih inputa su pale za 2,7 odsto, što može ukazivati na promene u tržištu i potražnji za ovim resursima.
Rast cena poljoprivredne proizvodnje nije bio uniforman širom EU. Najveći skokovi zabeleženi su u Irskoj, gde je cena porasla za 18,4 odsto, dok su Mađarska i Rumunija takođe zabeležile značajne poraste od 14,9 i 11 procenata, redom. Ove zemlje su iskoristile povoljne uslove za proizvodnju i potražnju na tržištu, što je doprinelo značajnom povećanju cena.
S druge strane, neke zemlje su doživele pad cena poljoprivredne proizvodnje. Portugal je zabeležio smanjenje od 8,1 odsto, što može biti rezultat loših vremenskih uslova ili smanjene potražnje. Španija i Grčka su takođe doživele pad, sa smanjenjima od 5,9 i 2,8 procenata, dok je Finska zabeležila pad od 2,4 procenata. Ovi podaci ukazuju na razlike u performansama poljoprivrednog sektora među različitim članicama EU.
Kada govorimo o prosečnim cenama inputa koji se ne odnose na investicije, takođe je došlo do opadanja u većini zemalja EU. Kipar i Španija su zabeležile najveće padove, od 8,0 i 7,1 procenata. Međutim, izuzeci su Rumunija, koja je zabeležila rast cena inputa od 2,6 procenata, kao i Mađarska i Holandija sa porastima od 1,7 i 1,4 procenata. Ovi podaci sugerišu da su određene zemlje uspele da očuvaju stabilnost cena svojih inputa uprkos opštem trendu opadanja.
Ovaj izveštaj je posebno značajan u svetlu trenutnih ekonomski izazova sa kojima se suočava poljoprivreda u Evropi, uključujući inflaciju i promene u globalnoj potražnji za hranom. Povećanje cena poljoprivredne proizvodnje može biti pozitivno za farmere, ali s druge strane, smanjenje cena inputa može ukazivati na izazove s kojima se suočavaju proizvođači u održavanju profitabilnosti.
Ovakvi podaci o cenama poljoprivredne proizvodnje i inputa imaju dalekosežne posledice za evropsku ekonomiju, posebno u kontekstu politike hrane i agrarne strategije EU. Sa rastućom potražnjom za održivom proizvodnjom hrane i ekološkim praksama, važno je da se evropski farmeri prilagode novim trendovima i zahtevima tržišta.
U narednim mesecima, očekuje se da će se trendovi u cijenama poljoprivredne proizvodnje i inputa nastaviti pratiti, kako bi se procenilo da li će doći do dodatnih promena u sektoru. Poljoprivrednici će morati da budu fleksibilni i inovativni kako bi se nosili sa izazovima i iskoristili prilike koje se pojavljuju na tržištu.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da poljoprivreda u Evropskoj uniji ostaje dinamičan sektor sa velikim potencijalom za rast, ali i brojnim izazovima koji zahtevaju pažljivo upravljanje i strateško planiranje.
