Prema podacima Evrostata, cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji su među najvišima u Evropskoj uniji. U proseku, hektar poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji je 2022. godine koštao 23.282 evra, dok je prosek u EU bio 10.578 evra. Ovi podaci ukazuju na značajno veće cene zemljišta u odnosu na ostale zemlje članice EU.
Najskuplje poljoprivredno zemljište se nalazi na Malti, gde je prosečna cena po hektaru bila čak 233.230 evra. Slede Holandija, Luksemburg i Irska, dok se Slovenija nalazi na petom mestu po visini cena poljoprivrednog zemljišta u EU.
Ovi podaci imaju veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i razvoj poljoprivrede u Sloveniji, jer visoke cene zemljišta mogu predstavljati prepreku za mlade poljoprivrednike i nove investitore. Takođe, visoke cene zemljišta mogu dovesti do koncentracije vlasništva nad zemljištem u rukama većih poljoprivrednih kompanija, što može negativno uticati na raznovrsnost i održivost poljoprivredne proizvodnje.
Ova situacija postavlja pitanje održivosti poljoprivredne proizvodnje u Sloveniji i mogućnostima za razvoj ruralnih područja. Visoke cene poljoprivrednog zemljišta mogu otežati pristup mladim poljoprivrednicima i onima koji žele da se bave poljoprivredom, što može dovesti do smanjenja broja malih porodičnih gazdinstava i ruralnog stanovništva.
Kako bi se rešio ovaj problem, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere i politike koje će podržati pristupačnost poljoprivrednog zemljišta i unaprediti razvoj ruralnih područja. To može uključivati subvencije za mlade poljoprivrednike, programi za otkup i ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, kao i podršku za udruživanje malih poljoprivrednih proizvođača.
Takođe, važno je da se razviju mehanizmi kontrole koncentracije vlasništva nad zemljištem i spreči monopolizacija poljoprivrednog sektora od strane velikih kompanija. Ovo je od velikog značaja za održivost poljoprivredne proizvodnje, zaštitu životne sredine i očuvanje ruralnih zajednica.
Uz to, neophodno je i unapređenje pristupa finansijskim sredstvima i kreditima za poljoprivrednike, kako bi im se omogućilo da investiraju u modernizaciju i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Takođe, podrška istraživanju i inovacijama u poljoprivredi može doprineti povećanju produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača.
U krajnjoj liniji, visoke cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji zahtevaju celovit pristup i saradnju svih relevantnih aktera, uključujući vlade, lokalne samouprave, poljoprivredne proizvođače, naučne institucije i civilno društvo. Samo kroz zajedničke napore i koordinisane politike može se stvoriti održivo i prosperitetno poljoprivredno okruženje u Sloveniji.
Konačno, visoke cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji su složen problem koji zahteva pažljivo planiranje i rešavanje. To nije samo ekonomsko pitanje, već ima dalekosežne posledice po razvoj poljoprivrede, održivost ruralnih područja i kvalitet života stanovništva. Stoga je neophodno da se ova tema uključi u javni dijalog i da se preduzmu konkretni koraci ka rešavanju ovog problema.
