Energetska kriza koja je pogodila Evropu nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine i dalje ostaje aktuelna, a cene električne energije i gasa za domaćinstva variraju širom evropskih prestonica. Ove razlike u cenama su dodatno pojačane prilagođavanjem na standard kupovne moći (PPS), što je dovelo do značajnih promena u rangiranju zemalja.
Tokom 2023. godine, cene energije su se stabilizovale, nakon što su prethodno naglo skočile. Godišnja inflacija cena energije tokom 2024. godine bila je blago negativna, ali su troškovi električne energije, gasa i drugih goriva i dalje činili 5,5% ukupne potrošnje domaćinstava u EU. Indeks cena energije za domaćinstva (HEPI) koji prate Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, pruža precizne podatke o cenama električne energije i gasa u 33 evropske prestonice.
Na početku 2025. godine, cene električne energije za domaćinstva kretale su se od 9,1 evrocenta po kilovatu (¢/kWh) u Budimpešti do 40,4¢ u Berlinu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,5¢. Pored Berlina, najskuplji gradovi za električnu energiju bili su Brisel (38,5¢), Kopenhagen (37,5¢), London (36,8¢) i Bern (36,4¢). S druge strane, najjeftinija električna energija zabeležena je u Budimpešti, a zatim u Kijevu (9,8¢), Beogradu (10,5¢) i Podgorici (11,1¢).
Cene u prestonicama Centralne i Istočne Evrope su, u većini slučajeva, bile niže od proseka EU, osim u Pragu, gde su dostigle 35,3¢, što je iznad proseka. Stručnjaci objašnjavaju razlike u nominalnim cenama električne energije specifičnostima tržišta, uključujući energetski miks proizvodnje, strategije nabavke, subvencije i tarifne modele.
Kada su u pitanju cene gasa, razlike su takođe značajne. U Budimpešti su cene gasa iznosile 2,5¢, dok su u Stokholmu dostigle čak 33,3¢, što predstavlja 13 puta veću cenu. Visoke cene u Stokholmu objašnjavaju se malim obimom tržišta i izolovanom mrežom. Ove razlike ukazuju na to da nominalno visoke cene gasa u zapadnim zemljama često budu pristupačnije kada se prilagode PPS-u, dok su u istočnoj Evropi niže nominalne cene relativno skuplje u odnosu na kupovnu moć domaćinstava.
Na primer, visoke cene u Berlinu su uglavnom posledica visokih mrežnih naknada i poreza. Kada bi se posmatrala samo cena energije, Nemačka bi bila na 10. mestu među 33 analizirana tržišta. Prilagođavanje cena prema PPS-u dovodi do značajnih promena u rangiranju. Ovaj indikator omogućava pravednije poređenje eliminacijom razlika u opštem nivou cena. Na primer, Prag koji je 7. po nominalnim cenama, zauzima prvo mesto kada se cene prilagode PPS-u. U isto vreme, Bern je pao sa 5. na 23. mesto, Kopenhagen sa 3. na 15. mesto, dok je Viljnus skočio sa 16. na 7. mesto.
Ove promene ukazuju na to da, iako su nominalne cene u Istočnoj Evropi niže, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom za domaćinstva. U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se evropske države prilagoditi ovoj energetskoj krizi u budućnosti, i koje mere će preduzeti kako bi olakšale teret za svoje građane.
Jedno je sigurno, energetska kriza je izazvala značajne promene u načinu na koji se cene energije formiraju i kako se one percipiraju u različitim delovima Evrope. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će države odgovoriti na ove izazove i kakve će posledice to imati po potrošače.
