Nova seizmička aktivnost zabeležena je u subotu ujutru na grčkim ostrvima Amorgosu i Santoriniju, kada su se dogodila tri uzastopna potresa u razmaku od nekoliko minuta. Prvi zemljotres, jačine 3,1 Rihtera, dogodio se 24 kilometra jugozapadno od Arkesine na Amorgosu, na dubini od 13,1 kilometara. Usledio je drugi potres jačine 2,5 Rihtera, koji je zabeležen 26 kilometara severoistočno od Ije na Santoriniju, na dubini od 15,1 kilometara. Nedugo zatim, još jedan potres jačine 2,5 Rihtera dogodio se 21 kilometar istočno-severoistočno od Ije.
O seizmičkoj aktivnosti niskog intenziteta koja se već duže vreme primećuje na Santoriniju i odronima na ostrvu govorio je profesor seismologije Kostas Papazahos. On je istakao da Santorini i svi vulkani u svetu prolaze kroz faze u kojima izlaze iz stanja mirovanja. Seizmološke aktivnosti su mobilisale naučnu i lokalnu zajednicu, koja uz pomoć Instituta za proučavanje i praćenje vulkana Santorini organizuje informativne radionice za stanovništvo.
Povodom jednog od nedavnih zemljotresa jačine 3 Rihtera, Papazahos je rekao da vulkani prate prirodne cikluse pojačavanja i smirivanja. On je naglasio da se vulkani bude, kreću i ponovo uspavljuju, dodajući da je Grčka 2011. godine imala sličnu aktivnost koja je trajala 14 meseci, a na kraju nije dovela do vulkanske erupcije.
Profesor je istakao da je najverovatnije da će se stanje na Santoriniju vratiti u normalu, ali je naglasio da će do tada biti osetne seizmičnosti kod stanovništva, iako bez posebno jakih potresa. Gradonačelnik Santorinija, Nikos Zorzos, takođe je govorio o zemljotresima niske intenzivnosti na ostrvu, napominjući da su stanovnici navikli na vulkanske aktivnosti jer žive u ostrvskoj grupi koja ima dva vulkana. Uspostavili su obaveštavanje dva puta godišnje o stanju vulkana, a poslednje je bilo pre nekoliko meseci, dok je sledeće zakazano za kraj februara.
Papazahos, kao predsednik Instituta za proučavanje i praćenje vulkana Santorini, dotakao se i problema odrona i pada stena u kalderi. Prema njegovim rečima, veliki turistički priliv stvara potrebu za boljim upravljanjem informacijama, jer posetioci često nisu upoznati sa potresima, čak i kada su oni niskog intenziteta. On je objasnio da vulkanski zemljotresi nisu kao tektonski, već se radi o uglavnom malim potresima, obično ispod 4 Rihtera, koji se osećaju i mogu biti neprijatni, ali ne izazivaju značajniju materijalnu štetu.
U poslednje vreme, lokalna zajednica i stručnjaci nastavljaju da prate seizmičke aktivnosti i obezbeđuju informacije i edukaciju stanovništvu o mogućim rizicima. Takođe, važna je i saradnja sa turističkim sektorom kako bi se osigurala sigurnost posetilaca. Stanovnici Santorinija su svesni svoje situacije i prilagodili su se životu u ovoj seizmološki aktivnoj regiji, a stručnjaci se nadaju da će se stanje smiriti i da neće doći do ozbiljnijih problema.
U zaključku, uprkos učestalosti zemljotresa, stručnjaci izjavljuju da ne treba panike. Održavanje informisanosti i edukacije je ključno za sigurnost lokalnog stanovništva i turista. Grčka, sa svojom bogatom vulkanskom prošlošću, nastavlja da privlači posetioce, ali je važno da se svi svesno suoče sa izazovima koje takva okruženja donose.
