Profesor ustavnog prava Siniša Karan izrazio je svoje mišljenje o odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje, prema njemu, imaju za cilj stvaranje imaginarnog, unitarnog državnog entiteta koji bi narušio ustavni poredak Bosne i Hercegovine. On tvrdi da je implementacija ovih odluka neodrživa i društveno neprihvatljiva, s obzirom da bi to dovelo do nestanka dejtonske BiH.
Karan ističe da se iza navodne „multikulturalnosti“ ovih presuda kriju namere za stvaranje „građanske“ BiH, što bi uključivalo oduzimanje prava konstitutivnim narodima da učestvuju u stvaranju institucija po principu pariteta i donošenju odluka po principu konsenzusa. Također, ističe da bi ove odluke oduzele etničku i rodnu vrednost konstitutivnim narodima, kao i teritorijalne odrednice.
Po njegovim rečima, primena presude u slučaju „Kovačević“ bi bila direktni udar na ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine koja je jasno definisana i potpisana, a postala je deo međunarodnog ugovora.
Ova kontroverzna izjava profesora Karana izazvala je različite reakcije u javnosti, pri čemu pojedinci podržavaju njegovo viđenje, dok drugi ističu da je potrebno poštovati odluke međunarodnih sudova poput Evropskog suda za ljudska prava.
Neke političke stranke i aktivisti su se također oglasili povodom ovih tvrdnji, sa stavom da je potrebno poštovati prava svih građana Bosne i Hercegovine bez diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti. Naglašavaju važnost vladavine prava i primenu međunarodnih standarda u zaštiti ljudskih prava.
Odluke Evropskog suda za ljudska prava su u vezi sa brojnim slučajevima iz Bosne i Hercegovine gde su pojedinci podnosili tužbe zbog kršenja njihovih osnovnih prava. Neki od tih slučajeva se odnose na diskriminaciju na osnovu etničke ili rodne pripadnosti, ali i na pravo na slobodu izražavanja, pravo na poštovanje privatnog života i druga osnovna ljudska prava.
Stavovi profesora Karana prema implementaciji ovih odluka su polarizovali javnost u Bosni i Hercegovini, sa prepirkama i polemikama o tome koji je najbolji pravni pristup za zaštitu ljudskih prava u zemlji. Neke stranke pozivaju na reformu ustavnog poretka kako bi se osiguralo veće poštovanje prava manjina, dok druge strane smatraju da je potrebno očuvati aktuelni ustavni okvir koji je rezultat Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U svakom slučaju, implementacija odluka Evropskog suda za ljudska prava iziskuje ozbiljnu raspravu i angažman svih relevantnih aktera kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava i dostojanstvo svih građana Bosne i Hercegovine. Ovaj slučaj je ponovo pokrenuo diskusije o potrebi za reformom pravosudnog sistema i stvaranju efikasnog mehanizma za zaštitu ljudskih prava u zemlji.
