BRISEL – Države Evropske unije zabeležile su u bilansu robne razmene za 2024. godinu suficit od 147 milijardi evra. Ovaj broj predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2023. godinu, kada je suficit iznosio 113 milijardi evra. Ove podatke objavio je danas Evrostat, kancelarija EU zadužena za statistiku.
Evrostat ističe da je Evropska unija u periodu od 2014. do 2024. godine svake godine beležila trgovinski suficit, osim u 2022. godini. Tada su visoke cene energenata dovele do značajnog deficita, što je uticalo na celokupni bilans robne razmene. Ovi podaci ukazuju na stabilan trend rasta u robnoj razmeni unutar EU, koja je iz godine u godinu sve jača.
Jedan od najznačajnijih sektora koji je doprineo ovom suficitu jeste sektor hemikalija i srodnih proizvoda. U ovom segmentu zabeležen je najdramatičniji porast u poslednjoj deceniji, gde je suficit udvostručen. U 2014. godini, suficit u ovoj kategoriji iznosio je 119,1 milijardi evra, dok je u 2024. godini dostigao 238,1 milijardu evra. Ovo ukazuje na sve veće prisustvo evropskih hemijskih proizvoda na globalnom tržištu.
Pored hemikalija, druge kategorije proizvoda takođe su doprinele ukupnom suficitu. Na primer, mašine i transportna oprema su takođe ostvarile značajan rast u izvozu, čime su dodatno ojačale trgovinski bilans EU. Ovi rezultati ukazuju na to da je Evropska unija postala ključni igrač u globalnoj trgovini, sa sposobnošću da ostvari višak u robnoj razmeni.
Kao rezultat ovih pozitivnih trendova, očekuje se da će članice EU nastaviti raditi na unapređenju svoje trgovinske politike i jačanju ekonomskih veza sa partnerima širom sveta. U tom smislu, EU planira da razvije strategije koje će omogućiti dalju diversifikaciju izvoza i smanjenje zavisnosti od pojedinih tržišta, posebno kada su u pitanju sirovine i energenti.
Analitičari ističu da su ovi rezultati ohrabrujući, ali i da ukazuju na potrebu za oprezom, posebno u svetlu globalnih ekonomskih neizvesnosti i potencijalnih kriza. Visoke cene energenata, koje su uzrokovale deficit u 2022. godini, i dalje predstavljaju rizik za trgovinske bilanse, a EU će morati da se prilagodi novim okolnostima kako bi očuvala svoj trgovinski suficit.
Takođe, važno je napomenuti da je EU i dalje suočena sa izazovima poput klimatskih promena i potrebe za održivim razvojem. Ove teme postaju sve relevantnije u kontekstu globalne trgovine, i EU će morati da nađe ravnotežu između rasta i održivosti kako bi se suočila sa budućim izazovima.
U zaključku, trgovinski suficit Evropske unije za 2024. godinu predstavlja znak otpornosti i jačanja ekonomije, ali i poziv na akciju za buduće prilagodbe. Članice EU moraju raditi zajedno kako bi se suočile sa izazovima koji dolaze i osigurale da trgovinska politika ostane u skladu sa globalnim trendovima i potrebama održivog razvoja.
