Vodeća genetska kompanija „Colossal Biosciences“ nedavno je objavila da su uspeli da ožive vrstu vuka, poznatu kao strašni vuk (Canis dirus), koja je izumrla pre više od 11.000 godina. Ova vrsta vuka postala je popularna zahvaljujući seriji „Igra prestola“, gde su se pojavili kao fiktivna bića. Oživljavanje strašnih vukova rezultat je napredne tehnologije genetskog inženjeringa i korišćenja drevnog DNK iz fosilnih ostataka.
Naučnici iz kompanije „Colossal“ uspeli su da dešifruju genetski kod strašnog vuka koristeći DNK uzet iz zuba starog 13.000 godina i lobanje koja datira čak 72.000 godina unazad. U tom procesu, prepisali su genetski kod sivog vuka kako bi ga prilagodili i, korišćenjem domaćih pasa kao surogat majki, doneli na svet troje mladunaca: Romula, Remu i njihovu sestru Kalisi. Ovaj korak predstavlja značajan napredak u oblasti de-ekstinkcije, odnosno vraćanju izumrlih vrsta.
Izvršni direktor „Colossal“-a, Ben Lam, istakao je da je njihov tim uspeo da stvori zdrave mladunce strašnih vukova, što je izuzetno uzbudljiv trenutak u nauci. „Naš tim je uzeo DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina i stvorio zdrave mladunce strašnih vukova“, rekao je Lam.
Osim strašnih vukova, „Colossal“ ima ambiciozne planove za vraćanje još nekoliko izumrlih vrsta. Na njihovoj listi želja nalaze se vunasti mamut, dodo i tanzanijski tigar. U martu su iznenadili naučnu zajednicu vestima da su iskopirali DNK mamuta kako bi stvorili vunastog miša, himeričnu životinju koja kombinuje osobine mamuta i miša.
Mladunci Romul, Rem i Kalisi pokazuju ponašanje koje se razlikuje od domaćih pasa. U svom mladom uzrastu, već su dugački skoro 1,2 metra i teže 36 kilograma, a mogu narasti do 1,8 metara i težiti do 68 kilograma. Zanimljivo je da, uprkos svom mladalačkom uzrastu, ne pokazuju tipičnu živahnost štenaca kada su u prisustvu ljudi. Umesto toga, drže distancu i povlače se kada im se neko približi, što ukazuje na njihovu divlju prirodu.
„Romul i Rem se ponašaju kao štenad: trče, bore se, ujedaju u igri, maze se. Ali njihova veličina i ponašanje ih izdvajaju od običnih pasa“, objašnjava Lam. Ovi predatori su imali moćne vilice koje su im omogućavale da lome velike kosti svog plena, a lovili su uglavnom velike biljojede. Njihova nesposobnost da se prilagode promenljivom svetu nakon završetka pleistocena dovela je do njihovog izumiranja.
Loza strašnih vukova odvojila se od loze sivih vukova pre otprilike 5,5 miliona godina i bili su najveći i najmasovniji predstavnici svoje vrste, težine oko 70 kilograma, što ih čini težim od današnjih sivih vukova. Naseljavali su Ameriku i lovili su tadašnje megafaune, uključujući konje ledenog doba i džinovske lenjivce.
Džordž R. R. Martin, autor „Igre prestola“, komentarisao je da mnogi ljudi vide strašne vukove kao mitska bića, ali da oni imaju bogatu istoriju i značajan doprinos američkom ekosistemu. Oživljavanje ove vrste može otvoriti vrata novim istraživanjima i razumevanju ekoloških uloga koje su ove životinje imale u prošlosti.
„Colossal Biosciences“ nastavlja da istražuje mogućnosti vraćanja izumrlih vrsta, nadajući se da će doprineti ekološkoj ravnoteži i obnovi prirodnih staništa. Ovaj projekat ne samo da predstavlja naučnu inovaciju, već i izaziva etička pitanja o vraćanju vrsta koje su davno nestale iz našeg sveta.
