Kolegijum koji je zakazao predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, predstavlja novi pokušaj deblokade institucije i pronalaska rešenja za aktuelnu parlamentarnu krizu koja potresa zemlju. Ova kriza je dovela do odlaganja usvajanja budžeta, jer opozicija blokira rad parlamenta. U pokušaju da prevaziđe ovu situaciju, vladajuća većina je ponovo pozvala opoziciju na dijalog.
Sastanak između predstavnika vladajuće koalicije i opozicije započeo je sa zakašnjenjem od 45 minuta zbog verskog obreda manjinskih naroda. Ovaj sastanak ima za cilj da se nađe rešenje za krizu koja traje više od mesec i po dana, a koja je dodatno pogoršana nedavnim događajima i promenama u Ustavnom sudu. Opozicija se protivi usvajanju budžeta, optužujući vladajuću koaliciju za kršenje Ustava i odbijajući da učestvuje u radu Skupštine dok se ne reše njihovi zahtevi.
Mandić je pozvao lidere opozicije i vladajućih partija na sastanak kako bi pokušali da pronađu zajednički jezik. Budžet Crne Gore za ovu godinu još uvek nije usvojen, a opozicija blokira rad parlamenta zbog nezadovoljstva raznim pitanjima, uključujući smenu sudije Ustavnog suda koja je ostvarila pravo na penziju.
Pored toga, Venecijanska komisija se pominje kao mogući posrednik u rešavanju ove krize, što je, prema nezvaničnim informacijama, prihvatljivo i vlastima i opoziciji. Opozicija se žali na način na koji se vodi politika i smatra da se krše osnovna prava građana.
Ova situacija dovela je do dodatnog nezadovoljstva među građanima, a protesti su postali sve učestaliji. Neformalna grupa studenata „Kamo sjutra“ zahteva ostavke članova vrha bezbednosnog sektora, postavljajući rok do 1. februara za ispunjenje njihovih zahteva, pre nego što pređu na radikalnije mere.
Vasilije Čarapić iz Pokreta Evropa sad izjavljuje da su otvoreni za dijalog sa opozicijom i da podržavaju pravo građana na protest, dok Miloš Konatar iz Građanskog pokreta URA ističe da vlast izgleda kao da ne čuje građane i njihove zahteve. Parlamentarni život u Crnoj Gori je trenutno u stanju hibernacije, a vladajuća većina nastavlja da poziva na dijalog i rešavanje krize.
Međutim, opozicija se ne predaje i nastavlja da blokira usvajanje budžeta, optužujući vlast za neodgovornost i ignorisanje građanskih prava. Dok se vlast i opozicija bore kroz saopštenja i međusobne optužbe, situacija na terenu se sve više komplikuje.
Međunarodna zajednica je spremna da se uključi u dijalog kako bi se prevazišla kriza, ali opozicija insistira na tome da će pregovori biti mogući samo uz garancije da neće doći do promene Ustava. Blokada parlamenta, nedostatak budžeta i rastući protesti najavljuju potencijalno buran period u Crnoj Gori.
Ova situacija je samo jedan od mnogih izazova s kojima se zemlja suočava, a rešenja za aktuelnu krizu deluju daleko. Građani traže odgovornost i transparentnost, dok se vlast i opozicija bore za političko preživljavanje. U međuvremenu, Crna Gora se suočava sa ozbiljnim pitanjima o svom budućem pravcu i razvoju, a neizvesnost se nastavlja.
