Generalna skupština Ujedinjenih naroda usvojila je rezoluciju o Srebrenici, a Crna Gora je glasala „za“. Pre glasanja, Crna Gora je podnela dva amandmana na predloženi nacrt, što je premijer Spajić nazvao „velikim uspehom crnogorske diplomatije“. Međutim, predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori, kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević, su bili oštro protiv ove odluke, a održani su i protesti u glavnom gradu Crne Gore.
Andrija Mandić je kritikovao odluku Crne Gore da podrži rezoluciju, ističući da je zemlja time kompromitovala samu sebe. Mandić je naglasio da manje od polovine članica UN glasalo za prihvatanje nacrta rezolucije, što je dokaz da većina svetskih nacija nije podržala tu odluku. On je istakao da je ova rezolucija dodatno podelila region i odnose Crne Gore sa Srbijom i Republikom Srpskom.
Mandić je takođe naglasio da odluka o podršci rezoluciji dodatno ujedinila srpski narod, te da se nastavlja borba za prava srpskog naroda i jednakost sa svim drugim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori. On je istakao problem građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori koji nemaju državljanstvo te zemlje, kao i borbu za prihvatanje simbola srpske zajednice.
Mandić je najavio da će svi oni koji su rođeni ili imaju porodične veze sa Crnom Gorom moći da steknu državljanstvo, kao i oni koji godinama žive u zemlji, a do sada nisu dobili državljanstvo. Takođe je najavio vraćanje istorijske trobojke na mesto koje joj pripada, kao i mir za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike.
Ova odluka Crne Gore je izazvala podeljene reakcije u zemlji, ali i u regionu. Dok jedni smatraju da je podrška rezoluciji važna, drugi je osuđuju kao kompromis sa principima i interesima srpskog naroda. Nastavlja se debata o ovoj temi, a Crna Gora će morati da se suoči sa posledicama svoje odluke kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnopolitičkoj sferi.
