Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović podnela je krivičnu prijavu protiv ambasadora BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatka Lagumdžije zbog nedozvoljenih radnji vezanih uz rezoluciju o Srebrenici. Lagumdžija je optužen za prekoračenje ovlaštenja i kršenje ustavnog okvira BiH. Prijava se odnosi i na odbijanje prosleđivanja pisma generalnom sekretaru UN, što se smatra napadom na ustavni poredak. Postavlja se pitanje da li će slična prijava biti podneta i protiv šefa Misije BiH pri Savetu Evrope Harisa Bašića.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović podnela je krivičnu prijavu protiv ambasadora BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatka Lagumdžije zbog nedozvoljenih radnji vezanih uz pripremu rezolucije u vezi sa Srebrenicom. Tužilaštvo BiH potvrdilo je da je prijava podneta i da će se istražiti ove optužbe.
Kako se navodi u prijavi, Lagumdžija je preduzeo radnje u vezi sa pripremom teksta i podnošenja rezolucije o Srebrenici na usvajanje Generalnoj skupštini UN, bez obaveznog ovlašćenja Predsedništva BiH. To je bio jednostrani i samovoljni potez, prema tvrdnjama Cvijanović, koji je prekršio ustavni okvir BiH i garantovana prava tri konstitutivna naroda u zemlji.
Takođe, Lagumdžija je optužen da je, obavljajući dužnost ambasadora BiH pri UN, odbio da prosledi pismo srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović upućeno 3. aprila generalnom sekretaru UN. Ovo je ocenjeno kao krivično delo napad na ustavni poredak, povreda ravnopravnosti čoveka i građanina, kao i zloupotreba položaja ili ovlašćenja prema odredbama Krivičnog zakona BiH.
Postavlja se pitanje da li će slične prijave biti podnete protiv drugih zvaničnika BiH koji jednostrano deluju u međunarodnim poslovima. Prema informacijama, postoji mogućnost da šef Misije BiH pri Savetu Evrope, Haris Bašić, takođe bude prijavljen ako bude glasao za prijem samoproglašenog Kosova u Savet Evrope bez podrške nadležnih institucija BiH.
Cvijanovićeva je istakla da je neophodno poštovati proceduru i mehanizme unutar državnih institucija kako bi se očuvala ustavna struktura i prava svih konstitutivnih naroda u BiH. Prema njenim rečima, Lagumdžija je prešao granicu svojih ovlaštenja i preuzeo inicijativu bez potrebnog konsenzusa Predsedništva, što je nedopustivo i štetno za celokupnu državu.
Tužilaštvo BiH će sada sprovesti istragu ove krivične prijave i utvrditi da li su optužbe osnovane. Pored toga, postavlja se pitanje da li će ovaj slučaj imati šire posledice po diplomatske odnose BiH i njen položaj u međunarodnoj zajednici. Kako se očekuje, ova situacija mogla bi dodatno komplikovati odnose unutar Predsedništva BiH i u celokupnom političkom okruženju zemlje.
S druge strane, Lagumdžija se još nije izjasnio o ovim optužbama i krivičnoj prijavi koju je protiv njega podnela Cvijanovićeva. Njegove reakcije i odbrana biće od presudne važnosti u ovom slučaju, koji bi mogao imati ozbiljne posledice po njegovu diplomatsku karijeru i ugled u međunarodnoj zajednici.
Situacija je dodatno otežana jer se očekuje da će se slične prijave možda podneti i protiv drugih zvaničnika BiH koji su u prošlosti preduzimali slične jednostrane akcije bez odobrenja nadležnih institucija. Ovo bi moglo dovesti do dodatnih tenzija unutar državnog rukovodstva i ugroziti stabilnost političke situacije u Bosni i Hercegovini.
U međuvremenu, javnost i mediji pažljivo prate razvoj događaja u vezi sa ovom krivičnom prijavom i očekuju se dalji potezi Tužilaštva BiH u vezi sa ovim slučajem. Konačna odluka će imati širok uticaj na buduće ponašanje i odluke zvaničnika BiH u međunarodnim poslovima, kao i na ukupne odnose u zemlji.
