Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, danas je uputila oštru kritiku članu Predsedništva Denisu Bećiroviću, ističući da on nije ovlašćen da predstavlja stavove države BiH. Bećirović je ranije izjavio da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, navodno umešan u unutrašnje poslove BiH, što je Cvijanović označila kao još jedan pokušaj gušenja BiH.
Cvijanović je naglasila da je jedina institucija koja može da izrazi stavove BiH Predsedništvo, a to se može desiti samo kada su u pitanju zajednički glasovi svih tri člana. „Nisi nadležan da predstavljaš stavove BiH“, poručila je Bećiroviću, dodajući da on nije pozvan da tumači stavove Republike Srpske. Ova izjava dolazi u kontekstu sveprisutnog osećanja ugroženosti među institucijama i građanima Republike Srpske, koji smatraju da političko Sarajevo pokušava da privatizuje zajedničke institucije BiH i nametne stavove bošnjačkih političara drugim narodima.
Na pitanje o Bećirovićevoj izjavi da Vučić nije nadležan za tumačenje zakona BiH, Cvijanović je istakla da je „beskrajno jadno“ da se u trenutku kada Srbija i Republika Srpska obeležavaju stradanje stotina hiljada žrtava, među kojima su najviše Srbi, Bećirović usudi da komentariše poziciju Republike Srpske, dok to ne mogu učiniti predsednik Republike Srpske ili predsednik Srbije.
U međuvremenu, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, takođe je kritikovao Bećirovića, ukazujući na to da je njegov komentar o Vučiću, umesto solidarizacije u trenutku sećanja na žrtve Jasenovca, dodatno otežao situaciju srpskom narodu. Dodik je naglasio da je Bećirović, umesto da ćuti, „sipa so na ljutu ranu“ srpskog naroda. On je dodao da je Vučić u pravu kada kaže da je Republika Srpska napadnuta od strane Bećirovića i ideologije koja teži rušenju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se politička situacija u BiH dodatno komplikuje, a odnosi između entiteta postaju sve napetiji. Pitanje nacionalnih identiteta, kao i prava i obaveza entiteta unutar BiH, često su povod za tenzije među političarima. Bećirović, kao predstavnik bošnjačkog naroda, često se suočava sa kritikama iz Republike Srpske, gde se oseća da su interesi srpskog naroda potisnuti ili zanemareni.
Ceo slučaj ukazuje na duboku političku podelu unutar BiH, koja i dalje nosi posledice rata iz 1990-ih. Pitanja suvereniteta, nacionalnog identiteta i prava entiteta su ključna tema u svakodnevnoj politici, što često dovodi do sukoba između lidera različitih nacionalnosti. U ovoj situaciji, komunikacija između političkih lidera je od suštinskog značaja, ali često se čini da su tenzije jače od volje za dijalogom.
S obzirom na to da je BiH složena država sa različitim etničkim grupama, pitanje kako obezbediti stabilnost i saradnju među entitetima ostaje neodgovoreno. Cvijanović i Dodik su jasno stavili do znanja da ne prihvataju Bećirovićeve stavove, što može dodatno otežati mogućnost postizanja konsenzusa u budućnosti.
U svakom slučaju, situacija u Bosni i Hercegovini zahteva pažnju i smirenost, kako bi se izbegle dalje tenzije i sukobi. S obzirom na istorijske rane koje još uvek bole, potrebno je više empatije i razumevanja među političkim liderima, kao i među narodima koji žive u ovoj zemlji.
