Miloš Vučević, premijer Srbije, nedavno je najavio mogućnost donošenja novog zakona kao rešenja za problem visokih cena. O ovom pitanju razgovarao je profesor Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta, koji je istakao ključne korake koje bi trebalo preduzeti kako bi se situacija na tržištu poboljšala.
Mijušković je naglasio važnost objavljivanja rezultata istraživanja koje je sprovela antimonopolska komisija. Ovo istraživanje ima za cilj da utvrdi da li je došlo do nefer praksi na tržištu. Upozorio je da bi bilo nepravedno prejudicirati rezultate istraživanja i unapred donositi zaključke, jer to može negativno uticati na učesnike na tržištu ukoliko se ispostavi da nije bilo nepravilnosti.
Profesor je očekivao da će, ako se utvrde problemi, doći do donošenja sveobuhvatnog zakonskog rešenja. Naglasio je da rešenje ne mora nužno biti rezultat ovog istraživanja, već da je ključno usmeriti se ka fer uslovima na tržištu. On je takođe podsetio na značaj poštovanja zakona i spremnosti institucija da reše situaciju, uključujući mogućnost izricanja kazni.
„Ako se ispune ove tri komponente – objavljivanje rezultata, donošenje zakonskog rešenja i njegovo sprovođenje – očekujem da će se situacija poboljšati“, rekao je Mijušković. Izrazio je zabrinutost da se u Srbiji često postavlja pitanje da li se dobri zakoni zaista sprovode u praksi, što je ključno za uspešan ekonomski razvoj.
Što se tiče tržišta, Mijušković je naveo tri ključna uslova kada država treba da reaguje: kartelski sporazumi, monopolistički aranžmani i nefer praksa prema potrošačima. Ukazao je da tržišna privreda funkcioniše kroz odnos ponude i tražnje, ali da postoje izuzeci koji zahtevaju intervenciju države.
Profesor je takođe komentarisao istragu koju je pokrenula antimonopolska komisija u vezi sa četiri trgovinska lanca, ukazujući da još uvek nije bilo epiloga. On je naglasio da trenutno država mora da odluči da li će primeniti postojeće zakone ili će se ići dalje ka novim zakonskim rešenjima.
Mijušković je istakao da je država od oktobra prošle godine pokazala volju da se sistematski bavi problemom visokih cena, što je dovelo do pokretanja postupka antimonopolske komisije. Podsetio je da je problem uočen još u jesen 2023. godine, kada je pokrenuta kampanja „Bolja cena“, koja je bila dobar inicijalni korak u rešavanju ovog pitanja.
Profesor je ukazao na važnost sistemske analize lanca snabdevanja koja uključuje sve od dobavljača do krajnjih potrošača, kako bi se razumele komponente koje doprinose finalnoj ceni proizvoda. Naveo je primer tržišta kafe, gde su cene porasle zbog sušnih perioda u zemljama proizvođačima, ali je naglasio da to nije pravilo na svim tržištima.
On je takođe pomenuo da visoke marže u maloprodaji nisu jedini faktor koji utiče na cene, već i logistički troškovi, porezi i međunarodne ekonomske promene. Mijušković je naveo da je potrebno da država interveniše kako bi se poboljšali tržišni uslovi, naglašavajući da zakon koji se priprema može doprineti boljoj transparentnosti u formiranju cena.
Govoreći o globalnoj ekonomskoj krizi iz 2008. godine, profesor Mijušković je istakao da je u tom trenutku američka država bila primorana da interveniše i spasi autoindustriju, što pokazuje da i u razvijenim ekonomijama država može igrati ključnu ulogu u stabilizaciji tržišta.
Na kraju, Mijušković je naglasio da je tržišna ekonomija složena i da postoji potreba za državnom intervencijom u specifičnim situacijama kako bi se stvorili stabilni ekonomski uslovi i zaštitili strateški sektori. On je zaključio da su ova pitanja važna ne samo za Srbiju, već i za sve zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
