Iz godine u godinu sve više kompanija kažnjava svoje zaposlene zbog objava na društvenim mrežama. U Srbiji se postavlja pitanje da li kompanije imaju pravo da daju otkaz zaposlenima zbog njihovih online aktivnosti, posebno kada su u pitanju stavovi izraženi na društvenim mrežama. Ova tema je postala aktuelna nakon što su neki zaposleni u Elektroprivredi Srbije (EPS) dobili otkaze zbog svojih objava.
Goran Perišić, bivši radnik termoelektrane Kolubara, postavio je video na društvenim mrežama u kojem je čestitao studentima koji protestuju i blokiraju fakultete. Otkaz koji je dobio nakon više od dve decenije rada obrazložen je time da je snimak napravljen na radnom mestu, što krši interna pravila EPS-a. Njegovi prijatelji su organizovali proteste u Lazarevcu u znak podrške, blokirajući autobusku stanicu kako bi sprečili kolege da idu na posao.
Pre njega, Vesna Lakićević, dugogodišnja radnica EPS-a, takođe je dobila otkaz zbog objava na Facebooku u kojima je podržavala studente. Njena objava je uključivala i logo EPS-a, što je dodatno doprinelo odluci o otkazu. Otkaz Dragoslava Ljubičića, sindikalnog aktivista, bio je obrazložen njegovim objavama sa radnog mesta tokom radnog vremena, što je takođe prekršilo Kodeks poslovnog ponašanja EPS-a.
Izmenjeni pravilnik EPS-a zabranjuje zaposlenima da izlažu ili komentarišu informacije koje bi mogle naneti štetu ugledu kompanije. Takođe, zabranjeno je postavljanje snimaka iz radnog okruženja bez odobrenja, kao i bavljenje političkim aktivnostima na radnom mestu. Ovi propisi su izazvali zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe i kršenja prava na slobodu izražavanja.
U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su se javili slični slučajevi kada su zaposleni u različitim sektorima gubili poslove zbog svojih objava na društvenim mrežama. Ove situacije su često uključivale govore mržnje ili kritike na račun kompanija i institucija. Otkazi su se desili i policajcima i zaposlenima u javnim preduzećima, što ukazuje na širi problem cenzure i kontrole zaposlenih od strane poslodavaca.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije osvrnuo se na problematičnu praksu poslodavaca koji žele da kontrolišu stavove svojih zaposlenih van radnog mesta. On je naglasio da takvi zahtevi postavljaju pitanje zakonskih osnova za takva ograničenja. Takođe, ukazao je na nedoslednosti u pravilnicima, posebno u EPS-u, gde je nejasno šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno u pogledu podrške određenim temama.
Advokat Nemanja Milošević istakao je da kompanije moraju poštovati privatni život zaposlenih i da njihovo ponašanje van radnog vremena ne bi trebalo da utiče na radni status. Preporučio je da se svaki slučaj razmatra pojedinačno i da se razjasni da li su pravilnici kompanija u skladu sa zakonom. On je naglasio da sud može preispitivati odluke poslodavaca, posebno kada se radi o informacijama od javnog interesa.
Milošević je takođe upozorio na važnost zaštite uzbunjivača, naglašavajući da zaposleni koji ukazuju na nepravilnosti ili opasnosti po javnost ne bi smeli trpeti posledice. U slučaju da se otkaz zasniva na objavama koje su od javnog značaja, sud bi mogao poništiti takvu odluku.
U svetlu ovih događaja, ostaje nejasno kako će se razvijati praksa u Srbiji kada je reč o slobodi izražavanja zaposlenih i granicama koje postavljaju njihovi poslodavci. Ova pitanja otvaraju diskusiju o tome kako balansirati između interesa kompanije i prava zaposlenih na slobodu govora.
