Poslednjih dana među egiptolozima vodi se oštra rasprava o navodnom otkriću „podzemnog grada“ ispod piramida u Gizi. Italijanski istraživači, predvođeni profesorom Koradom Malangom sa Univerziteta u Pizi, tvrde da su otkrili ogromnu podzemnu mrežu. Njihove tvrdnje oslanjaju se na radarske snimke koji navodno prikazuju velike vertikalne šahte, spiralne stepenice, kao i kanale slične cevovodima koji bi mogli predstavljati sistem za vodu. Pored toga, sugerišu da bi legendarna Dvorana zapisa, koja se povezuje sa drevnim egipatskim znanjem, mogla biti smeštena unutar ovog kompleksa.
Profesor Malanga i njegov tim su na konferenciji za novinare izjavili da očekuju kako će, kada pojačaju slike, otkriti „pravi podzemni grad“ ispod piramida. Ovo otkriće izazvalo je veliko interesovanje, ali i sumnje među stručnjacima. Naime, profesor Lorens Konjers sa Univerziteta u Denveru smatra da su ove tvrdnje „preuveličane“. On objašnjava da tehnologija koju su istraživači koristili, radarski impulsi sa satelita, ne može da prodre dovoljno duboko u zemlju kako bi se dobile takve informacije.
Konjers je istakao da bi moglo biti manjih objekata ispod piramida, ali je naglasio da su Maje i drugi narodi u drevnoj Mesoamerici često gradili piramide na ulazima u pećine koje su im imale ceremonijalno značenje. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, jer otvara mogućnost da se ispod piramida zaista nalaze drevni ostaci, ali ne nužno i podzemni grad.
Egipatski arheolog dr Zahi Havas takođe je izrazio sumnju u istraživanje profesora Malange. On je izjavio da otkrića tima nemaju naučnu osnovu i da bi bila potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdile bilo kakve tvrdnje o postojanju podzemnog grada.
Iako je tim iz Italije fokusirao svoja istraživanja na Kefrenovu piramidu, jednu od tri piramide u kompleksu Gize, njihovi nalazi još uvek nisu objavljeni u recenziranom časopisu. To dodatno otežava procenu validnosti njihovih tvrdnji i doprinosi skepticizmu među stručnjacima.
Piramide u Gizi, koje datiraju oko 4.500 godina unazad, nastavljaju da budu predmet fascinacije i misterije. Iako su istorijski značajne zbog svoje veličine i arhitektonske kompleksnosti, svaka nova tvrdnja o njihovim skrivenim tajnama izaziva pažnju kako javnosti, tako i akademske zajednice.
Sve u svemu, trenutna debata o potencijalnom postojanju podzemnog grada ispod piramida u Gizi ostaje otvorena. Dok neki istraživači veruju da su na putu ka revolucionarnim otkrićima, drugi upozoravaju na opasnost od preuveličavanja i pozivaju na oprez dok se ne dobiju čvrsti dokazi. Kako se istraživanja nastavljaju, svet će sa nestrpljenjem čekati nove informacije koje bi mogle rasvetliti ovu drevnu enigmu.
