Ideja prve ljubavi oduvijek je bila predmet romantizacije. Bez obzira jeste li tu osobu upoznali u školi ili kasnije u životu, možda ćete se često prisjećati tih početaka. Postoji izreka da druge ljubavi dolaze i prolaze, ali da „nikada ne zaboravljamo prvu“. Da li je to zaista tačno?
Na internetu se često diskutuje o „teoriji prve ljubavi kod muškaraca“ – ideji da su muškarci posebno vezani za svoju prvu ljubav, možda čak i nesvesno pokušavajući da ponove tu vezu sa budućim partnerkama.
Jedan korisnik piše: „Moja prva ljubav je i dalje jedina do koje mi je stalo. Sada sam u celibatu jer ništa drugo ne funkcioniše, i ne mogu da osećam ljubav prema drugima na taj način.“ „Nikada je neću preboleti. Volim je i želim previše. Sanjam o njoj i stalno mislim na nju,“ drugi komentariše.
Na TikToku, jedan korisnik deli priču svog dede: „Pitao sam dedu kako je upoznao moju baku, a on je rekao da se oženio njome jer ga je podsetila na njegovu prvu ljubav.“
Ipak, koncept nije bez kontroverzi. Jedan komentator na Redditu piše: „Da sam ostao sa svojom prvom ljubavi, bio bih nesrećan ili razveden.“ „Tinejdžeri nisu poznati po strpljenju i zrelosti, pa bih, da sam se oženio prvom osobom koja mi je pružila ljubav i pažnju, sigurno bio razveden do sada,“ slaže se i drugi.
Za neke, očigledno je da ovo nije samo „muška stvar“, jer mnogi ljudi podsvesno traže partnere koji podsećaju na bivše.
Prema mišljenju stručnjakinje za veze, Anabel Najt, teorija da muškarci nikada ne prebole prvu ljubav je delimično „romantično preuveličavanje“, ali ima u njoj i „zrno istine“.
„Prve ljubavi ostavljaju snažan utisak jer predstavljaju prvi duboki emocionalni kontakt. A hajde da budemo iskreni – svi mi imamo tendenciju da romantizujemo prošlost,“ objašnjava Anabel.
Međutim, ona ističe da to nije univerzalno pravilo. Dok neki ljudi potpuno prebole i nastave dalje, drugi zadržavaju ta sećanja kao neku vrstu merila za buduće odnose, bilo svesno ili nesvesno.
„Način na koji neko oseća prema prvoj ljubavi više govori o njemu nego o trenutnom partneru. Ako neko deluje opsednuto prošlošću, to može odražavati nerešene emocije ili nostalgiju, a ne nužno osećanja prema toj osobi,“ dodaje ona.
Prve ljubavi su često prvi uvod u emotivne odnose. Prema Anabel, one su poput „trening točkova za srce“ jer nas uče kako da volimo, komuniciramo i nosimo se sa ranjivošću.
„Za mnoge ljude prve ljubavi su slatko-gorke jer nose intenzitet svih ‘prvih’ iskustava – prvih leptirića u stomaku, prvih kasnonoćnih razgovora, prvog slomljenog srca,“ kaže Anabel.
Prva seksualna iskustva takođe imaju važnu ulogu, jer su često prožeta emocijama i fizičkim otkrivanjem.
Ipak, ona naglašava da ne treba ostati zarobljen u sećanjima na prvu ljubav. Moguće je ponovo doživeti taj intenzitet sa novim partnerom, i to na zreliji i stabilniji način.
Sličan stav ima i Rejčel MekLin, osnivačica usluge MacLynn Matchmaker Service, koja prvu ljubav vidi kao deo šireg narativa ličnog i emotivnog razvoja.
„Kako prolazimo kroz život, nastavljamo da se razvijamo, redefinišemo ljubav u skladu sa svojim iskustvima, vrednostima i aspiracijama,“ kaže Rejčel.
Iako prva ljubav može ostaviti snažan trag, ona ne mora definisati buduće veze. Ljudi imaju sposobnost da uče, rastu i formiraju nove emotivne veze koje su podjednako, ako ne i dublje, od prvih. Način na koji neko obrađuje prvu ljubav zavisi od njegovog stila privrženosti – neki idealizuju prošlost, dok drugi iz nje izvlače lekcije i idu dalje.
